Šta je migrena i koji su simptomi?

‍Migrena je kompleksan i često iscrpljujući oblik glavobolje koji može značajno uticati na kvalitet života.

Njeni najčešći simptomi uključuju jake, pulsirajuće glavobolje obično na jednoj strani glave, koje mogu biti praćene mučninom, povraćanjem, kao i preosetljivošću na svetlost i zvuk.

Postoje dva glavna tipa migrene: migrena bez aure i migrena sa aurom.

Aura predstavlja specifičan skup simptoma koji se javljaju pre samog bola i mogu uključivati vizuelne smetnje kao što su bljeskovi svetlosti ili slepe tačke, kao i trnjenje ili slabost u jednom delu tela.

Trajanje migrenske glavobolje može značajno varirati među pojedincima. Tipično, migrena može trajati od 4 sata do 72 sata (3 dana) ako se ne tretira ili ako lečenje ne deluje.

Vreme trajanja može se razlikovati od napada do napada kod iste osobe. Kod nekih ljudi, posebno kod onih s migrenom sa aurom, simptomi aure mogu prethoditi glavobolji, trajati 20 do 60 minuta, a zatim se javiti glavobolja.

Nakon završetka glavobolje, pojedinci mogu osećati iscrpljenost ili konfuznost koja može trajati dodatnih nekoliko sati do dana.

Takođe, može biti period menjane percepcije i osećanja opšte slabosti predstavljen kao postdromalna faza.

U zavisnosti od osobe i napada, svaki aspekt migrene, uključujući njeno trajanje, može značajno varirati.

‍Žan Vulić terapija je inovativna metoda namenjena efikasnom lečenju migrena. Kombinujući primenu lasera sa odgovarajućom frekvencijom i impulsima na specifične tačke tela, ova terapija razbija spazme u tkivu, poboljšava cirkulaciju i revitalizuje nerve, što dovodi do smanjenja ili potpunog uklanjanja migrenskih bolova.

Koji su uzroci migrene?

Uzroci migrene su složeni i još uvek nisu potpuno razjašnjeni. Generalno se smatra da su kombinacija genetskih i spoljnih faktora ključni u razvoju migrene.

Genetski faktori igraju važnu ulogu, s obzirom na to da studije ukazuju na genetsku predispoziciju za migrenu. Ako osoba ima članove porodice koji pate od migrene, povećava se rizik od razvoja migrene kod te osobe.

Takođe, postoji niz okidača koji mogu izazvati migrenu kod predisponiranih osoba. To mogu biti emocionalni stres, promene u ishrani, promene vremenskih uslova, hormonalne promene kod žena (npr. tokom menstrualnog ciklusa), prekomerni umor, a neki lekovi i određene namirnice takođe mogu delovati kao okidači.

Koji su to simptomi migrene?

Simptomi migrene se mogu razlikovati među pojedincima, ali tipično uključuju sledeće:

• Jaka, pulsirajuća glavobolja koja obično započinje sa jedne strane glave, mada se može proširiti ili varirati od napada do napada.
• Povećana osetljivost na svetlost, zvuk ili mirise, često dovodeći do potrebe za povlačenjem u mračnu i tišu prostoriju.
• Mučnina i povraćanje mogu pratiti glavobolju i povećavaju osećaj nelagodnosti.
• Aura kod nekih oblika migrene, koja može uključivati vizuelne poremećaje kao što su svetlucanja, cik-cak linije, tačke ili gubitak vida, kao i senzacije poput trnjenja ili slabosti u telu.
• Promene u vidu, uključujući zamagljen vid ili bljesak svetlosti.
• Vertigo ili vrtoglavica, osećaj rotiranja sveta oko sebe.
• Promene raspoloženja, koje mogu uključivati depresiju ili euforiju pre početka glavobolje.
• Umor, često prisutan pre, za vreme i nakon napada migrene.
• Poteškoće u koncentraciji.
• Promene govora kod nekih ljudi mogu se javiti tokom aure.
• Slabost mišića ili osećaj težine u udovima takođe mogu biti prisutni.

Simptomi se obično povećavaju postepeno i dostižu vrhunac tokom napada. Nakon prestanka glavobolje, osoba može doživeti postdromalnu fazu gde se oseća iscrpljeno, bez energije ili konfuzno.

Razumevanje i prepoznavanje ovih simptoma pomaže u pravovremenom prepoznavanju migrenskih napada i adekvatnom upravljanju istima.

Da li je migrena opasna?

Migrena sama po sebi obično nije opasna, ali može značajno uticati na kvalitet života osobe koja je doživljava. To je oblik glavobolje koji može biti veoma bolan i često je praćen simptomima poput mučnine, povraćanja, i preosetljivosti na svetlost i zvuk. Migrena može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.

Iako migrena sama po sebi obično ne predstavlja direktan rizik po život, može biti pokazatelj ili uzrok drugih zdravstvenih problema koji mogu biti ozbiljni. Na primer:

Hemiplegična migrena

Ovaj retki tip migrene može imitirati simptome slične moždanom udaru, uključujući slabost na jednoj strani tela. Zbog sličnosti simptoma, važno je isključiti moždani udar kao uzrok simptoma.

Migrenozni status

Ovo je ozbiljno i retko stanje kad osoba ima migrensku glavobolju koja traje duže od 72 sata. Ako migrena traje tako dugo, potrebno je potražiti medicinsku pomoć.

Migrena sa aurama i rizik od moždanog udara

Osobe, naročito žene koje imaju migrene sa aurama (vizuelni ili drugi senzorni simptomi koji prethode glavobolji) mogu imati nešto viši rizik od moždanog udara. Rizik može biti veći ako osoba puši ili koristi oralne kontraceptive.

Zbog toga, iako migrena sama po sebi nije obično opasna, važno je konsultovati se sa lekarom ako doživljavate ove simptome. Identifikacija i adekvatno upravljanje migrenom može pomoći u smanjenju potencijalnih rizika i poboljšati kvalitet života.

Kada je potrebno i poželjno da potrežite medicinsku pomoć?

Iako mnogi ljudi žive sa simptomima migrene uz pomoć analgetika i izmena u načinu života, postoje specifične situacije kada je potrebno potražiti medicinsku pomoć.

Ako iskusite migrensku glavobolju po prvi put, važno je posetiti lekara kako bi bili sigurni da su simptomi povezani sa migrenom, a ne sa drugim, možda ozbiljnijim stanjem.

Ako primetite znatnu promenu u učestalosti, trajanju ili ozbiljnosti migrenskih napada takođe treba potražiti medicinsku pomoć.

Intenzivna glavobolja koja se percipira kao "najgora glavobolja ikada" može ukazivati na ozbiljnija stanja, kao što su moždani udar ili aneurizma.

Simptomi poput oštećenja vida, problema sa govorom, slabosti ili trnjenja u rukama ili nogama, gubitka ravnoteže, visoke temperature, ukočenosti vrata, zbunjenosti ili gubitka svesti zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.

Ako lekovi koje obično koristite ne ublažavaju simptome ili ako morate uzimati lekove češće nego obično.

Trudnice, osobe starije od 50 godina, kao i oni sa prethodnim srčanim ili moždanim stanjima trebali bi obavezno konsultovati lekara ako dožive simptome migrene.

Ako migrene postaju tako učestale da ometaju vašu sposobnost da obavljate uobičajene dnevne aktivnosti, potražite lekarsku pomoć.

Ukoliko doživite bilo koji od ovih simptoma, posavetujte se sa svojim lekarom ili potražite hitnu medicinsku pomoć kako biste dobili odgovarajuću dijagnozu i tretman. Lekar može preporučiti dodatne testove kako bi isključio druge uzroke simptoma ili predložio specifične tretmane za upravljanje migrenama.

Kako se dijagnostikuje migrena?

Dijagnoza migrene obično se postavlja na osnovu kliničke anamneze pacijenta, simptoma koje on opisuje, kao i isključivanjem drugih mogućih uzroka glavobolje.

‍Lekar će detaljno ispitati vašu medicinsku istoriju, uključujući karakteristike glavobolje: učestalost, trajanje, intenzitet i lokalizacija bolova, simptome koji prate glavobolju, kao što su mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlo, zvuke ili mirise.

Postaviće pitanje da li postoje članovi porodice koji takođe pate od migrena, kao i o ranijim tretmanima, koji lekovi ili tretmani su korišćeni i koliko su bili efikasni.

Može biti obavljen temeljan fizički pregled, uključujući neurološki pregled, da bi procenio vaše opšte zdravstveno stanje i isključio druge moguće uzroke simptoma.

Možda će vam lekar preporučiti da vodite dnevnik glavobolja u kojem ćete zabeležiti kada se glavobolje javljaju, koliko dugo traju, kako intenzivne su, koje lekove ste koristili, kao i šta mislite da ih je moglo izazvati.

Postoje dijagnostički kriterijumi koje je definisala Međunarodna klasifikacija glavobolja (ICHD) kojima se služe stručnjaci. Migrena se često dijagnostikuje ako osoba ima određeni broj epizoda glavobolje koje traju 4–72 sata (ako se ne leče ili nelečene lekovima) sa najmanje dvema od sledećih karakteristika:

• Umeren do jak bol,
• Pulsirajući karakter boli,
• Bol se pojačava fizičkom aktivnošću,
• Bol je uglavnom lociran na jednoj strani glave.

Pored toga, moraju biti prisutni najmanje jedan od sledećih simptoma tokom glavobolje:

• Mučnina i/ili povraćanje,
• Osetljivost na svetlo i zvuk.

U nekim slučajevima, lekar može preporučiti dodatne testove kao što su MRI ili CT glave kako bi se isključili drugi uzroci simptoma, poput tumora, infekcija ili abnormalnosti u strukturi mozga.

Svaki slučaj je jedinstven, pa je važno konsultovati se sa lekarom koji može pružiti individualizovanu dijagnostiku i plan lečenja.

Lečenje migrene

Lečenje migrene i strategije za smanjenje bola obuhvataju kombinaciju lekova, izmena u načinu života i vremena kada se uzimaju preventivne mere.

Evo nekih ključnih strategija za tretman migrene:

Medicinski tretman za migrenu

Analgetici bez recepta (OTC): Lekovi poput ibuprofena, aspirina, paracetamola mogu pomoći u ublažavanju blagih do umerenih simptoma migrene.

• Triptani: Specijalizovani lekovi za migrenu koji sužavaju krvne sudove i blokiraju puteve bola u mozgu. Dostupni su u obliku tableta, sprejeva za nos i injekcija.
• Ergot derivati: Koriste se za tretman migrene kada triptani ne deluju. Najpoznatiji ergot derivat je ergotamin.
• Lekovi za prevenciju: Beta-blokatori, antidepresivi, antikonvulzivi i CGRP antagonisti mogu se koristiti na dnevnoj bazi za smanjenje frekvencije i intenziteta migrenskih napada.

Izmena načina života i homeopatski pristupi za tretman migrene

• Redovna fizička aktivnost: Vežbanje može pomoći u smanjenju frekvencije migrena tako što smanjuje stres i pomaže u regulaciji hormona.
• Dnevnik migrene: Vođenje evidencije o migrenskim napadima može pomoći u identifikaciji potencijalnih okidača.
• Dovoljno sna: Redovan i kvalitetan san može smanjiti učestalost migrena.
• Hidratacija: Održavanje adekvatne hidratacije je ključno, jer dehidracija može biti okidač za migrenu.
• Izbegavanje okidača: Okidači variraju od osobe do osobe, ali mogu uključivati određene namirnice, alkohol, kofein, izlaganje jakom svetlu, buci ili određenim mirisima.
• Tehnike opuštanja: Joga, meditacija, i tehnike dubokog disanja mogu pomoći u smanjenju frekvencije i jačine migrenskih napada.

Ostale terapije za migrenu

• Biofeedback: Tehnika koja vas uči kako da kontrolišete određene fiziološke procese (kao što su srčani ritam ili mišićna napetost) kako biste smanjili bol.
• Akupunktura: Neki nalazi ukazuju na to da akupunktura može biti korisna u smanjenju učestalosti i intenziteta migrenskih napada.
• CGRP antagonisti: Ovo su relativno novi lekovi namenjeni sprečavanju migrenskih napada.

Važno je raditi sa lekarom kako biste razvili plan tretmana specifičan za vaše potrebe. U nekim slučajevima, kombinovanje različitih pristupa je najefikasnije u upravljanju migrenom.

‍Žan Vulić terapija je inovativnu metoda koja se pokazala efikasnom u lečenju migrena.

‍Terapija koristi aparat koji emituje impulse određene frekvencije, primenjujući ih na specifične tačke na telu. Ovi impulsi razbijaju spazme u tkivu, poboljšavaju cirkulaciju i stimulišu nerve, što dovodi do smanjenja bola i učestalosti migrenskih napada.

Uz pomoć aparata sa odgovarajućom frekvencijom, odnosno impulsom, koji nanosimo na određeni deo tela razbijamo spazam u tkivu, i tako prokrvljujemo i razbuđujemo nerve, nakon čega se mišićima vraća pokretljivost.

Žan Vulić terapija je inovativna terapija za izlečenje od skoro svake vrste bola, osmišljena od strane višeg fizioterapeuta Žana Vulića.

Žan Vulić terapija je skoro pa bezbolna terapija, u okviru koje se laser sa određenom frenkvencijom nanosi na bolno mesto, ili tkiva koja su povezana sa bolom. Laser se na tkivima ili bolnim tačkama zadržava nekoliko sekundi, a celokupna terapija traje svega nekoliko minuta.

Zdravo! Ja sam Žan, viši fizioterapeut i svoj život sam posvetio istraživanju otklanjanja bola.

Nakon što sam se u mladosti kroz izazovne treninge upoznao sa bolom, neko vreme sam tražio najbolji način za njegovo saniranje.

Međutim, nisam našao odgovarajuće rešenje, budući da mi je rečeno da treća opcija, osim injekcija i medikamenata ne postoji. Ali ja sam znao, a i osećao, da ovo naše moćno telo negde u sebi krije odgovor i rešenje za svaki bol, zasukao sam rukave i krenuo u istraživanje.

Nakon nekog vremena otkrio sam Žan Vulić terapiju, a onda i aparat, uz pomoć kojih sam počeo da lečim ljude na prirodan način.

Vrlo brzo sam shvatio i sebi potvrdio da su najsrećniji oni ljudi koje napusti veliki ili konstantan bol.