Šta je migrena sa aurom i kako se leči?

‍Migrena sa aurom predstavlja jedan tip migrene koji uključuje specifične upozoravajuće simptome (poznate kao aura) pre početka migrenske glavobolje. Aura se obično odnosi na skup vizuelnih, senzornih, ili drugih neuroloških poremećaja koji prethode glavobolji, i obično traju od nekoliko minuta do jednog sata.

Otprilike 15-30% ljudi koji pate od migrene doživljava auru. Migrena sa aurom najčešće pogađa žene, naročito one u reproduktivnom dobu, između 20 i 40 godina.‍

Jedan od efikasnih pristupa u lečenju migrene je Žan Vulić terapija. Ova inovativna metoda koristi aparat koji emituje impulse odgovarajuće frekvencije na određene delove tela, čime se razbija spazam u tkivu, poboljšava prokrvljenost i stimulišu nervi, što dovodi do smanjenja učestalosti i intenziteta migrenskih napada. Pacijenti često primećuju poboljšanje već nakon prve terapije.

SIMPTOMI MIGRENE SA AUROM

Simptomi migrene sa aurom mogu biti različiti i mogu varirati od osobe do osobe. Evo tipičnog niza simptoma koje neko može iskusiti pre, za vreme, i nakon migrenske aure:

Prodromalna faza nastanka migrene

Prodromalna faza može početi i do 24 sata pre migrenskog napada. Simptomi mogu uključivati promene raspoloženja, žudnje za određenom hranom, učestalo zevanje, ukočenost vrata i dr.

Faza aure

Vizuelni simptomi:

• Iskre ili bljeskovi svetlosti,
• Slepilo ili pege u vidnom polju,
• Talasaste linije ili geometrijski oblici,
• Delovi vidnog polja izgledaju izobličeni ili imaju pikselski izgled.

Senzorni simptomi:

• Mravinjanje koje se širi po delu tela, obično od prstiju jedne ruke preko ruke do lica i jezika na istoj strani,
• Utrnulost, koja može slediti trnce ili može biti nezavisni simptom.

Govorni ili jezički poremećaji:

• Otežano izgovaranje reči,
• Poteškoće sa pronalaženjem prave reči ili formulisanjem jasnih rečenica,
• Neshvatanje govora drugih.

Motorički simptomi (mnogo ređi, obično povezani sa hemiplegičnom migrenom):

• Slabost u jednom delu tela,
• Otežano pokretanje ruku ili nogu.

Ostali neurološki simptomi:

• Zbunjenost,
• Dezorjentacija,
• Osećaj straha ili anksioznosti,
• Halucinacije, koje su ređe.

Faza bola

• Pulsirajuća ili probijajuća bol, obično na jednoj strani glave, ali može uticati i na obe strane ili se premeštati,
• Povećana bol pri fizičkom naprezanju ili pokretima,
• Osetljivost na svetlost (fotofobija), zvuk (fonofobija), i ponekad mirise (osmofobija),
• Mučnina, ponekad praćena povraćanjem,
• Bledilo ili crvenilo lica.

Postdromalna faza

• Iscrpljenost ili osećaj izrazitog umora nakon prestanka glavobolje,
• Problemi sa koncentracijom,
• Blagi promenljivi simptomi bola kada se brzo pomerate ili naglo promenite položaj.

Migrene sa aurom i njeni simptomi obično traju između 20 minuta i jednog sata, nakon čega dolazi do glavobolje, mada ne kod svih pacijenata. Neki ljudi imaju migrensku auru bez praćenja glavobolje. Važno je da zabeležite svoje simptome i konsultujete se sa lekarom kako biste dobili odgovarajući tretman.

UZROCI NASTANKA MIGRENE SA AUROM

Migrena sa aurom, kao i migrena uopšteno, i dalje nosi mnoga pitanja kada je u pitanju tačan mehanizam i uzroci koji je izazivaju. Naučnici veruju da različiti biološki i genetski faktori igraju ulogu.

Genetski faktori

Postoji velika genetska komponenta migrene. Osobe koje imaju rođake prvog stepena sa migrenom imaju veću verovatnoću da će i same imati migrene.

Promene u mozgu

Migrene su povezane s promenama u moždanom stablu, kao i sa fluktuacijama u nivoima različitih neurotransmitera, uključujući serotonin. Tokom migrenske aure, dolazi do fenomena poznatog kao kortikalna depresija širenja (CSD), talasa elektrofiziološke inaktivnosti koji se širi po korteksu mozga.

Hormonalne promene

Promene u nivou hormona, posebno estrogena, mogu izazvati migrene. Ovo je posebno uobičajeno kod žena, gde se migrene često javljaju u korelaciji sa menstrualnim ciklusom, trudnoćom ili menopauzom.

Okidači iz okruženja

Neki od okidača uključuju:

• Stres: Emocionalni stres je često prepoznat kao okidač za migrene.
• Senzorni podražaji: Jako svetlo, glasni zvuci ili jaki mirisi mogu pokrenuti migrenu.
• Promene vremena ili atmosferskog pritiska: Neki ljudi su iskusili migrene prilikom promena vremena.
• Namirnice i aditivi: Neki aditivi u hrani kao što je mononatrijum glutamat (MSG) - pojačivač ukusa koji se često dodaje konzerviranom povrću, suhomesnatim proizvodima, supama, i hrani u restoranima kako bi se postigao bogat, slani ukus, kao i hrana poput starog sira, čokolade i fermentisane ili obrađene hrane mogu izazvati migrene.

Nedostatak sna i promene u obrascima spavanja

• Promene u obrascima spavanja, kao i nedostatak sna, mogu pokrenuti migrenu.

Fizička iscrpljenost ili dehidracija

• Jaka fizička aktivnost, naročito ako nije uobičajena, može izazvati migrenu kod nekih osoba. Takođe, dehidracija je poznati okidač.

Razumevanje i širi uvid u okidače koji vam izazivaju migrenu može pomoći u efikasnijem upravljanju tim stanjem. Ako osoba prepozna specifične okidače, može imati više kontrole nad učestalošću i težinom migrenskih napada. Savetuje se vođenje dnevnika simptoma migrene kako bi se sastavio precizniji profil okidača.

DIJAGNOZA MIGRENE SA AUROM

Za dijagnostikovanje migrene sa aurom, lekari se oslanjaju uglavnom na opis simptoma koje pacijent doživljava, medicinsku istoriju, kao i na isključivanje drugih mogućih uzroka glavobolje. Nema jedinstvenog testa kojim se direktno dijagnostikuje migrena sa aurom, ali mogu se upotrebiti različite dijagnostičke metode kako bi se isključile druga medicinska stanja.

Dijagnoza migrene obično uključuje:

1. Medicinsku istoriju pacijenta

Lekar će detaljno pitati o simptomima, trajanju i učestalosti glavobolja, tipu bola, prisutnosti aure i drugih pratećih simptoma. Takođe će biti zainteresovan za porodičnu istoriju migrena, jer postoji genetska komponenta ovog stanja.

2. Fizički i neurološki pregled

Cilj je da se osigura da nema drugih uzroka simptoma. Ovo može uključiti testove za ispitivanje funkcije mozga, kao što su refleksi, koordinacija, sposobnost misaonog procesuiranja, i senzornih funkcija.

3. Dijagnostički kriterijumi

Za dijagnozu migrene sa aurom, lekari često koriste kriterijume koje je postavilo Međunarodno društvo za glavobolje (International Headache Society) u okviru Međunarodne klasifikacije poremećaja glavobolje (International Classification of Headache Disorders, ICHD). Kriterijumi za migrenu sa aurom obično uključuju prisustvo najmanje dve karakteristike aure i najmanje jedne epizode ​​glavobolje sa specifičnim kriterijumima.

4. Dijagnostička ispitivanja

U nekim slučajevima, lekar može predložiti dodatna dijagnostička ispitivanja kako bi isključio druge uzroke, što može uključiti:

• Magnetnu rezonancu (MRI): Koristi se da bi se dobila detaljna slika mozga, kako bi se isključili tumori, moždani udari, i druga moguća stanja.
• Računarska tomografija (CT) skeniranja: Ovo se može koristiti za hitnu dijagnostiku, kao kod iznenadne, veoma jake glavobolje, kako bi se isključio krvarenje u mozgu, tumor ili drugi problemi.
• Lumbalne punkcije: U retkim slučajevima, može se koristiti da bi se proverile infekcije ili krvarenja u mozgu.

Važno je napomenuti da pravi pristup dijagnostikovanju migrene sa aurom zahteva pažljivu evaluaciju i može zahtevati vreme. Efikasan plan lečenja se može napraviti samo nakon što se drugi mogući uzroci isključe i potvrdi dijagnoza migrene sa aurom.

LEČENJE MIGRENE SA AUROM

Lečenje migrene sa aurom fokusira se na ublažavanje simptoma koji su već prisutni i preventivne mere kako bi se smanjio broj i intenzitet napada u budućnosti. Lečenje se može prilagoditi pojedinačnim potrebama i okolnostima obzirom da se simptomi mogu bitno razlikovati među pojedincima.

Uobičajeni pristupi lečenja migrene sa aurom:

Akutno lečenje

Ovo je lečenje koje pacijent koristi prilikom pojave simptoma migrene kako bi ublažio bol i druge simptome.

• Analgetici: Lekovi kao što su ibuprofen, aspirin ili paracetamol mogu se koristiti za blaže slučajeve migrene.
• Triptani: Ova klasa lekova se često koristi za lečenje migrenskih napada. Oni uključuju sumatriptan, rizatriptan, zolmitriptan i druge, i deluju tako što sužavaju krvne sudove i blokiraju putanje bola u mozgu.
• Antiemetici: Koriste se za lečenje mučnine i povraćanja, što su česti pridruženi simptomi migrene.

Preventivno lečenje

Ako su migrene česte ili posebno jake, lekar može preporučiti preventivne lekove kako bi se smanjila učestalost i težina napada.

• Beta-blokatore,
• Antikonvulzive,
• Antidepresive,
• Blokatori kalcijumskih kanala: Koriste se za snižavanje krvnog pritiska i mogu smanjiti učestalost migrene.
• Monoklonska antitela: Novija klasa preventivnih lekova koja deluju na peptid povezan sa kalcitonin genom (CGRP).

Alternativne metode lečenja migrene

U neke od alernativnih pristupa spadaju promene životnog stila koje mogu pomoći nekim osobama da bolje upravljaju svojim stanjem.

• Redovno vežbanje: Može pomoći u upravljanju stresom i uopšteno poboljšati zdravlje.
• Dijetalne promene: Identifikacija i izbegavanje konkretnih namirnica koje mogu delovati kao okidači.
• Dovoljan unos tečnosti: Dehidracija može biti okidač za migrenske napade, stoga je važno piti dovoljno vode.
• Redovan san: Pravilan raspored spavanja može pomoći u smanjenju učestalosti migrena.
• Biofeedback i relaksacione tehnike: Tehnike koje vam mogu pomoći da bolje upravljate stresom, poput meditacije, dubokog disanja ili progresivne relaksacije mišića.
• Akupunktura: Neke studije su pokazale da akupunktura može biti efikasna u prevenciji migrene.

Pre nego što sami počnete sa lečenjem, vrlo je važno da se posavetujete sa zdravstvenim radnikom. Lekar će vam pomoći da napravite plan lečenja prilagođen vašim individualnim potrebama i osigurati da lekovi koje uzimate ne uzrokuju neželjene interakcije ili nuspojave.

DA LI JE MIGRENA SA AUROM NASLEDNA?

Migrena sa aurom, kao i migrena generalno, može imati naslednu komponentu. Istraživanja pokazuju da osobe koje imaju bliske srodnike (kao što su roditelji ili braća i sestre) sa migrenom, imaju veću verovatnoću da će i sami razviti migrene.

Genetski faktori igraju ulogu u predispoziciji za razvoj migrene, ali tačni geni koji su odgovorni za to još nisu u potpunosti razjašnjeni. Postoji veći broj genetskih varijacija koje mogu uticati na pojedinačnu ranjivost na migrene. Istraživanje na blizancima i porodicama upućuju na to da migrena sa aurom može imati jaču genetsku komponentu nego migrena bez aure.

Međutim, važno je napomenuti da geni nisu jedini faktor koji utiče na razvoj migrene. Druge komponente, uključujući okidače iz okoline, hormonske promene, stres i obrasce spavanja, takođe mogu doprineti razvoju i učestalosti migrenskih napada.

Ako u vašoj porodici ima slučajeva migrene sa aurom, korisno je podeliti ovu informaciju sa vašim lekarom ili neurologom. To može pomoći u dijagnostici i određivanju najboljeg pristupa lečenju.

KOJE SU DUGOROČNE POSLEDICE MIGRENE SA AUROM?

Migrena sa aurom može imati nekoliko dugoročnih posledica, mada je važno napomenuti da se ove posledice značajno razlikuju od osobe do osobe. U nekim slučajevima, migrena može imati minimalan uticaj na ukupno zdravstveno stanje, dok u drugima može uticati na kvalitet života i zdravlje. Evo nekoliko mogućih dugoročnih posledica:

‍Povećan rizik od moždanog udara: Istraživanja pokazuju da ljudi koji pate od migrene sa aurom imaju nešto veći rizik od ishemijskog moždanog udara u poređenju sa ljudima koji nemaju migrene. Međutim, apsolutni rizik za pojedinca ostaje relativno nizak.

‍Promene na beloj materiji mozga: Neka istraživanja su pokazala da osobe sa migrenom sa aurom mogu imati sitne, perivaskularne promene na beloj materiji mozga, koje se često detektuju magnetnom rezonancom. Ove promene obično ne utiču na kognitivne sposobnosti ili motoriku i često su klinički neznačajne.

‍Problemi sa raspoloženjem: Migrena može imati značajan uticaj na mentalno zdravlje. Ljudi sa migrenama, uključujući migrene sa aurom, imaju veću verovatnoću da dožive anksioznost, depresiju i druge poremećaje raspoloženja.

‍Uticaj na kvalitet života: Hronična migrena može značajno uticati na kvalitet života, uključujući radnu sposobnost, socijalne interakcije i opšte blagostanje. Bol, umor i zabrinutost mogu otežati redovne aktivnosti, posao i porodični život.

‍Senzitivacija mozga: Ponovljeni migrenski napadi mogu povećati senzitivnost nervnog sistema, što može dovesti do veće preosetljivosti na bol ili čak do češćih i intenzivnijih migrenskih napada.

Uprkos ovim mogućim dugoročnim posledicama, ključno je napomenuti da adekvatna terapija i upravljanje stanjem mogu značajno poboljšati ishod i kvalitet života osoba sa migrenom sa aurom. Ako se migrene redovno pojavljuju ili su posebno teške, važno je potražiti savet i lečenje od strane zdravstvenog radnika specijalizovanog za bol i glavobolje.

KAKO RAZLIKOVATI MIGRENU SA AUROM OD DRUGIH VRSTA GLAVOBOLJA?

Razlikovanje migrene sa aurom od drugih vrsta glavobolja se prvenstveno zasniva na karakterističnim simptomima koje pacijent opisuje. Evo nekoliko ključnih karakteristika migrene sa aurom i kako se one razlikuju od drugih uobičajenih vrsta glavobolja:

Karakteristike migrene sa aurom

Aura: Aura je skup neuroloških simptoma koji prethode glavobolji. Mogu uključivati vizuelne poremećaje kao što su treperenja, smanjenu vidnu oštrinu, slepe tačke ili razne druge senzitivne, motoričke ili govorne promene. Trajanje aure je obično između 5 i 60 minuta.

‍Tipičan obrazac glavobolje: Migrena obično izaziva pulsirajuću bol koja je često ograničena na jednu stranu glave. Intenzitet bola može biti od umerenog do veoma jakog i može se pogoršati fizičkom aktivnošću.

‍Prateći simptomi: Osim aure, migrene sa aurom često prate i drugi simptomi kao što su mučnina, povraćanje, i preosetljivost na svetlost ili zvuk.

Kako se migrena sa aurom razlikuje od drugih glavobolja

Tenziona glavobolja: Tenzione glavobolje obično karakteriše blaga do umerena bol, koja se može osećati kao pritisak oko čela, temena ili vrata. Bol je često na obe strane glave i ne pogoršava se fizičkom aktivnošću, za razliku od migrene. Prateći simptomi poput mučnine nisu karakteristični.

‍Klaster glavobolje: Klaster glavobolje izazivaju intenzivan bol, obično oko jednog oka ili slepoočnice. Pojavljuju se u "klaster" periodima, koji mogu trajati nedeljama ili mesecima, a zatim sledi period remisije. Za razliku od migrene, klaster glavobolje su kraće, ali mnogo intenzivnije, i često su praćene suzenjem oka ili curenjem nosa.

Ukoliko sumnjate da imate migrene sa aurom, važno je da zabeležite sve specifične simptome i obrazac pojave glavobolje i da se konsultujete sa lekarom. Pravilna dijagnoza je ključna za efikasno upravljanje i lečenje migrene.

‍Jedan od savremenih pristupa u tretmanu migrene sa aurom je Žan Vulić terapija. Ova inovativna metoda kombinuje primenu lasera, frekvencije i vibracije kako bi direktno delovala na uzrok bola.

Aparat koji se koristi emituje impulse koji stimulišu nerve i poboljšavaju prokrvljenost tretiranog područja, čime se postiže smanjenje učestalosti i intenziteta migrenskih napada.

‍Terapija je neinvazivna, bezbedna i traje oko 15 minuta, a mnogi pacijenti osećaju olakšanje već nakon prvog tretmana. ​

Za osobe koje se suočavaju sa izazovima migrene sa aurom, Žan Vulić terapija predstavlja obećavajuće rešenje koje može poboljšati kvalitet života i omogućiti povratak svakodnevnim aktivnostima bez ograničenja koje migrena nameće.​

Zakažite prvi pregled i terapiju!

Uz pomoć aparata sa odgovarajućom frekvencijom, odnosno impulsom, koji nanosimo na određeni deo tela razbijamo spazam u tkivu, i tako prokrvljujemo i razbuđujemo nerve, nakon čega se mišićima vraća pokretljivost.

Žan Vulić terapija je inovativna terapija za izlečenje od skoro svake vrste bola, osmišljena od strane višeg fizioterapeuta Žana Vulića.

Žan Vulić terapija je skoro pa bezbolna terapija, u okviru koje se laser sa određenom frenkvencijom nanosi na bolno mesto, ili tkiva koja su povezana sa bolom. Laser se na tkivima ili bolnim tačkama zadržava nekoliko sekundi, a celokupna terapija traje svega nekoliko minuta.

Zdravo! Ja sam Žan, viši fizioterapeut i svoj život sam posvetio istraživanju otklanjanja bola.

Nakon što sam se u mladosti kroz izazovne treninge upoznao sa bolom, neko vreme sam tražio najbolji način za njegovo saniranje.

Međutim, nisam našao odgovarajuće rešenje, budući da mi je rečeno da treća opcija, osim injekcija i medikamenata ne postoji. Ali ja sam znao, a i osećao, da ovo naše moćno telo negde u sebi krije odgovor i rešenje za svaki bol, zasukao sam rukave i krenuo u istraživanje.

Nakon nekog vremena otkrio sam Žan Vulić terapiju, a onda i aparat, uz pomoć kojih sam počeo da lečim ljude na prirodan način.

Vrlo brzo sam shvatio i sebi potvrdio da su najsrećniji oni ljudi koje napusti veliki ili konstantan bol.