Kako stres i anksioznost utiču na migrenu

Kako izgleda Žan Vulić terapija?

Ko je Žan Vulić?

Migrena je ozbiljna i česta neurološka bolest - mnogo više od obične glavobolje. Procenjuje se da migrena pogađa oko 10% populacije, pri čemu žene obolevaju znatno češće od muškaraca.Napadi migrene mogu biti toliko intenzivni da ometaju svakodnevno funkcionisanje: bol je obično jak, pulsirajući i često praćen simptomima poput mučnine i osetljivosti na svetlo ili zvuk. Ono što mnogi pacijenti primećuju jeste da stresni događaji ili periodi pojačane anksioznosti često prethode ovakvim napadima glavobolje.Savremeni način života prepun je obaveza, rokova i izazova koji nas drže u stalnom psihičkom pritisku. Hronični stres na poslu ili kod kuće, kao i anksioznost (stalna zabrinutost i napetost), mogu doprineti češćoj pojavi migrena ili jačem intenzitetu bola.Uprkos širokom spektru terapijskih opcija, Žan Vulić terapija donosi inovativan, neinvazivan pristup – kombinujući primenu low-level lasera, ciljane frekvencijske impulse i vibracione stimulacije direktno na područje glave i vrata.Ovaj protokol, baziran na više od dve decenije kliničkog iskustva, modulira prenos bolnih signala i smanjuje mišićne spazme, što omogućava brzo olakšanje već nakon jedne 15-minutne sesije, uz trajne preventivne efekte protiv novog pogoršanja migrene.

Šta je migrena i kako se razlikuje od obične glavobolje

Migrena je tip glavobolje koji spada u neurološke poremećaje i odlikuje se izrazito jakim bolom. Za razliku od obične glavobolje, migrenski bol je često pulsirajućeg karaktera, lokalizovan najčešće na jednoj strani glave (hemikranija), i napad može trajati od nekoliko sati do čak par dana. Bol je toliko intenzivan da osoba često mora da prekine aktivnost i odmara u zamračenoj, tihoj prostoriji.Migrenski napad obično prati čitav spektar simptoma: jaka mučnina, povraćanje, vrtoglavica, kao i pojačana osetljivost na svetlo (fotofobija) i glasne zvuke (fonofobija). Takođe, oko četvrtine obolelih iskusi i takozvanu auru - prolazne neurološke pojave poput bljeskova svetlosti, zamućenog vida ili trnjenja dela tela koje prethode samoj glavobolji.Nasuprot tome, “obična” glavobolja - najčešće tenzionog tipa - uglavnom se opisuje kao difuzan, stežući bol ili pritisak na obe strane glave ili u potiljku. Tenziona glavobolja povezana je sa stresom i napetošću mišića vrata i ramena, ali je tipično blaža od migrene.Ona retko izaziva mučninu ili preosetljivost na svetlost/zvuk i obično kraće traje (par sati) te bolje reaguje na uobičajene analgetike i odmor. Upravo ovi dodatni simptomi i intenzitet bola su ono što migrenu čini mnogo težom i onesposobljavajućom od obične glavobolje.

Na koji način stres i anksioznost utiču na mozak i telo

Stres predstavlja prirodni odgovor organizma na pretnje ili pojačane zahteve iz okoline. Kada smo pod stresom - bilo zbog posla, škole ili porodičnih briga - telo aktivira reakciju „bori se ili beži“. Oslobađaju se hormoni stresa poput adrenalina i kortizola, što dovodi do ubrzanog rada srca, povišenog krvnog pritiska i pojačane budnosti. Disanje postaje pliće i brže, a mišići se refleksno zatežu kako bi telo bilo spremno za akciju. Posebno se javlja napetost u predelu vrata, ramena i glave, što može doprineti razvoju glavobolje ili čak migrene ako stres potraje dovoljno dugo ili je izrazito intenzivan.Anksioznost je blisko povezana sa stresom - to je stanje trajne psihičke napetosti, straha ili preterane brige, čak i kada neposredne opasnosti nema. Hronična anksioznost drži organizam u stalnom „vanrednom stanju“. Konstantno povišeni nivoi stresnih hormona mogu remetiti ravnotežu neurotransmitera u mozgu (poput serotonina i dopamina), što utiče na raspoloženje, san i percepciju bola. Osoba koja je anksiozna često oseća i brojne fizičke simptome: ubrzano lupanje srca, plitko disanje, znojenje, drhtanje, probavne smetnje i slično. Ovi simptomi dodatno iscrpljuju telo i mogu sniziti prag tolerancije na bol.Dugotrajni stres i anksioznost mogu dovesti do niza negativnih posledica po mozak i telo. Pored nesanice i oslabljenog imuniteta, česta je pojava hronične napetosti mišića i upala u organizmu koje mogu biti okidač za razne zdravstvene probleme. Kod osoba sklonih migreni, ovakvo stanje nervnog sistema znači da spoljašnji okidači (poput jakog svetla, buke ili hormonalnih promena) mnogo lakše izazivaju napad. Drugim rečima, stalni stres održava mozak u „crvenom alarmu“, pa čak i manji dodatni podsticaj može pokrenuti migrenski bol.

Veza između psihičkog stanja i učestalosti migrena

Psihičko stanje osobe ima ogroman uticaj na to koliko često i koliko intenzivno će doživljavati migrenske napade. Stres je prepoznat kao najčešći okidač migrene - procene pokazuju da je prisutan u oko 80% migrenskih napada. Napeto iščekivanje važnog događaja ili nagomilane obaveze na poslu mogu direktno prethoditi pulsirajućem bolu u glavi. Čak i pozitivna uzbuđenja ili velika sreća mogu delovati stresno na organizam i izazvati migrenu kod osetljivih ljudi.Paradoksalno, migrena se neretko javlja tek kad napetost popusti: mnogi pate od takozvane “vikend-migrene” - glavobolje koja udari prvog dana odmora ili vikenda nakon stresne nedelje. Anksioznost (stalni osećaj straha i brige) takođe spada u česte okidače, jer održava organizam u grču i pojačava fiziološke reakcije stresa. Što je osoba psihički napetija, to je nervni sistem “razdražljiviji” i migrenski prag niži, pa napadi mogu postati učestaliji i jači nego inače.Sa druge strane, migrena sama po sebi može negativno uticati na psihičko zdravlje. Jaki i učestali bolovi, praćeni poremećajem sna i ograničenjem dnevnih aktivnosti, mogu dovesti do pojave depresivnog raspoloženja i anksioznosti kod pacijenata. Mnogi razviju strah od sledećeg napada - brinu se kada će migrena ponovo “udariti” - što stvara začarani krug stresa i bola.Nažalost, tako osoba stalno živi na ivici napetosti, što može dalje povećati učestalost migrena. Razumevanje ove dvosmerne veze važan je korak u lečenju: potrebno je tretirati i fizičke aspekte migrene i kontrolisati stres i anksioznost kako bi se ciklus prekinuo.

Tipični okidači migrene u svakodnevici

Iako uzrok migrene leži u složenim neurološkim procesima, okidači koji pokreću napad često su povezani sa svakodnevnim navikama i okolnostima. Svaka osoba može imati svoje specifične okidače, ali izdvajaju se neki uobičajeni faktori:

       
• Stres i psihička napetost: Kao što smo opisali, nagli ili produženi stres na poslu, u školi ili porodični konflikti mogu inicirati migrenu. Čak i intenzivne emocije (uzbuđenje, tuga, anksioznost) mogu delovati kao okidač.
       
• Nedostatak sna ili poremećen ritam spavanja: Premalo sna, nepravilan raspored spavanja ili loš kvalitet sna (česta buđenja) čest su okidač migrenskih napada. Mozak se nije dovoljno odmorio i postaje osetljiviji na bol.
       
• Preskakanje obroka i dehidracija: Pad šećera u krvi zbog preskočenog obroka, kao i nedovoljan unos vode tokom dana, mogu dovesti organizam u stresno stanje i izazvati glavobolju ili migrenu. Mnogi primećuju da im se migrena javi kada odjednom ogladne ili budu žedni.
       
• Određena hrana i piće: Neke namirnice poznate su po tome da kod osetljivih osoba provociraju migrenu. Najčešće su to sir (posebno zreli), čokolada, crno vino, kofein (ili nagli prestanak unosa kofeina), suhomesnati proizvodi (zbog aditiva) i veće količine alkohola. Takođe, aditivi poput nitrita i veštačkih zaslađivača kod nekih ljudi mogu biti problem.
       
• Jaka senzorna nadražaja: Svakodnevni faktori iz okruženja mogu pokrenuti napad kod osoba sklonih migreni. Na primer, jaka treperava ili fluorescentna svetla, dugotrajan rad za računarom bez pauze, glasna bučna okolina, kao i jaki mirisi (parfemi, dim cigarete, hemikalije) mogu biti okidači.
       
• Hormonalne promene kod žena: Promene nivoa hormona, najčešće u okviru menstrualnog ciklusa, često su povezane sa pojavom migrene. Mnoge žene dobijaju napad neposredno pre ili tokom menstruacije. Takođe, migrene mogu postati učestalije u perimenopauzi ili se menjati tokom trudnoće.
       
• Vremenske prilike: Promena vremena, nagli pad ili rast barometarskog pritiska, izrazito visok ili nizak atmosferski pritisak, pa čak i prelazak iz jednog godišnjeg doba u drugo mogu kod meteoropata izazvati migrenu. Iako na vreme ne možemo uticati, važno je biti svestan ove veze.

Saveti za upravljanje stresom kod migrene

Kontrola stresa može značajno smanjiti učestalost i intenzitet migrenskih napada. Ovo su neki praktični saveti kako da se bolje nosite sa stresom i na taj način pomognete sebi ako imate migrenu:

       
• Tehnike opuštanja: Uvedite u svoju rutinu svakodnevne metode za smirenje nervnog sistema. To mogu biti jednostavne vežbe dubokog disanja, meditacija ili mindfulness tehnike, progresivno opuštanje mišića (postepeno stezanje i otpuštanje mišića celog tela) ili joga. Već 10-15 minuta dnevno posvećenih opuštanju može sniziti nivo stresa. Takođe, pravite kratke pauze tokom radnog dana - ustanite, prošetajte ili uradite nekoliko razgibavanja - da biste rasteretili napetost pre nego što se nagomila.
       
• Fizička aktivnost: Redovna umerena fizička aktivnost pomaže telu da lakše podnosi stres i luči prirodne “hormone sreće” (endorfine) koji ublažavaju bol. Odaberite aktivnost koja vam prija - šetnja, lagano trčanje, vožnja bicikla, plivanje ili vežbe istezanja. Važno je da bude ritmično i prilagođeno vašim mogućnostima; preterano intenzivan trening ponekad može i sam biti okidač, pa pronađite balans. Fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju i smanjuje mišićnu napetost, što direktno doprinosi prevenciji glavobolje.
       
• Redovan i kvalitetan san: Potrudite se da uspostavite rutinu spavanja - odlazite na počinak i budite se u približno isto vreme svakog dana. Odraslim osobama obično je potrebno oko 7-8 sati sna. Spavaća soba neka bude zamračena, tiha i prohladna kako bi san bio dublji. Izbegavajte ekrane (telefon, računar) barem sat vremena pre spavanja jer plava svetlost remeti lučenje melatonina (hormona sna). Kvalitetan san pomaže mozgu da se oporavi i smanjuje sklonost ka migrenskim napadima.
       
• Zdrava ishrana i hidracija: Ishrana ima veći uticaj na migrenu nego što možda mislite. Trudite se da jedete redovno, ne preskačite obroke - stabilan nivo šećera u krvi tokom dana sprečiće “krize” koje mogu pokrenuti migrenu. Birajte uravnotežene obroke bogate povrćem, proteinima i integralnim žitaricama. Smanjite unos kofeina i alkohola, posebno u periodima pojačanog stresa, jer mogu poremetiti san i dehidrirati organizam. Pijte dovoljno vode tokom dana (bar 6-8 čaša) da biste ostali hidrirani. Takođe, magnezijum iz hrane (poput orašastih plodova, semenki, spanaća) ili suplementa može pomoći, jer je dokazano da nedostatak magnezijuma može biti povezan sa migrenama kod nekih ljudi.

Kada potražiti stručnu pomoć

Ponekad, uprkos svim merama samopomoći, migrene nastavljaju da ometaju vaš život. Važno je znati da ne morate trpeti učestale jake bolove i konstantnu brigu sami - potražite stručnu pomoć u sledećim situacijama:

       
• Ako imate više od par migrenskih napada mesečno, ili su napadi toliko jaki da ne možete normalno da funkcionišete.
       
• Ako primetite da vam migrene postaju sve češće ili teže, uprkos promenama životnih navika.
       
• Ako zbog straha od migrene počinjete da izbegavate svakodnevne aktivnosti, ili primetite znake anksioznosti i depresije (stalno ste neraspoloženi, uznemireni ili se povlačite u sebe).
       
• Takođe, ako glavobolje prate neuobičajeni neurološki simptomi (poput izrazite slabosti udova, smetnji govora, zamagljenog vida koji ne liči na tipičnu auru), obavezno se obratite lekaru što pre.

Za lečenje migrene najčešće je potreban multidisciplinaran pristup.Neurolog može proceniti da li su potrebni preventivni lekovi ili posebna terapija za smanjenje učestalosti migrena, kao i isključiti druga ozbiljna stanja.Psiholog ili psihoterapeut pomoći će vam u upravljanju stresom i anksioznošću - kroz razgovor, tehnike kognitivno-bihejvioralne terapije ili trening opuštanja naučićete bolje strategije za suočavanje sa okidačima.Fizikalna terapija i relaksacione metode (poput medicinske masaže, vežbi istezanja, tehnika pravilnog disanja ili biofidbeka) mogu značajno smanjiti mišićnu napetost i frekvenciju napada.

Savladajte migrenu - smanjite anksioznost i primenite Žan Vulić terapiju

Migrena je mnogo više od obične glavobolje - to je stanje u kojem su isprepletani faktori fizičkog zdravlja i psihičkog stanja. Dobra vest je da prepoznavanjem okidača i uvođenjem zdravih navika možemo značajno umanjiti učestalost i jačinu migrenskih napada. Upravljanje stresom, briga o kvalitetu sna, ishrane i redovna fizička aktivnost često donose olakšanje i vraćaju osećaj kontrole nad sopstvenim životom.Iako stres i anksioznost čine snažne okidače migrenoznih napada, primena Žan Vulić terapije otvara novi put ka trajnom olakšanju. Ova neinvazivna metoda ne samo da prekida lanac bolnih signala u nervnim završecima, već smanjuje i mišićni tonus u vratu i ramenima - ključna mesta nastanka napetosti.Redovnim ciklusom tretmana, pacijenti dobijaju brzo ublažavanje akutnih napada, ali i dugoročnu prevenciju ponovnih migrena.Ako želite da preuzmete kontrolu nad svojim životom bez stalne upotrebe lekova, Žan Vulić terapija pruža holističko rešenje za smireniji um i znatno manje migrenoznih epizoda.Zakažite prvi tretman i terapiju!

Uz pomoć aparata sa odgovarajućom frekvencijom, odnosno impulsom, koji nanosimo na određeni deo tela razbijamo spazam u tkivu, i tako prokrvljujemo i razbuđujemo nerve, nakon čega se mišićima vraća pokretljivost.

Žan Vulić terapija je inovativna terapija za izlečenje od skoro svake vrste bola, osmišljena od strane višeg fizioterapeuta Žana Vulića.

Žan Vulić terapija je skoro pa bezbolna terapija, u okviru koje se laser sa određenom frenkvencijom nanosi na bolno mesto, ili tkiva koja su povezana sa bolom. Laser se na tkivima ili bolnim tačkama zadržava nekoliko sekundi, a celokupna terapija traje svega nekoliko minuta.

Zdravo! Ja sam Žan, viši fizioterapeut i svoj život sam posvetio istraživanju otklanjanja bola.Nakon što sam se u mladosti kroz izazovne treninge upoznao sa bolom, neko vreme sam tražio najbolji način za njegovo saniranje.Međutim, nisam našao odgovarajuće rešenje, budući da mi je rečeno da treća opcija, osim injekcija i medikamenata ne postoji. Ali ja sam znao, a i osećao, da ovo naše moćno telo negde u sebi krije odgovor i rešenje za svaki bol, zasukao sam rukave i krenuo u istraživanje.

Nakon nekog vremena otkrio sam Žan Vulić terapiju, a onda i aparat, uz pomoć kojih sam počeo da lečim ljude na prirodan način.Vrlo brzo sam shvatio i sebi potvrdio da su najsrećniji oni ljudi koje napusti veliki ili konstantan bol.