Najčešći uzroci bola u kolenu

Bol u kolenu može ozbiljno ometati svakodnevni život, bilo da nastane naglo zbog povrede ili postepeno usled „istrošenosti“ zgloba. Bol u kolenu je jedan od najčešćih problema sa kojima se susreću ljudi svih uzrasta.Koleno je složen zglob koji svakodnevno trpi velika opterećenja tokom hodanja, savijanja, penjanja uz stepenice i drugih aktivnosti. Zbog toga bol u kolenu može nastati iz više razloga - od akutnih povreda (npr. uganuća i istegnuća) do hroničnih stanja poput artritisa. U svakom slučaju, važno je razumeti šta uzrokuje bol kako bismo znali kako ga pravilno lečiti.

Žan Vulić terapija za bol u kolenu pruža potpuni, neinvazivni pristup koji kombinuje napredne fiziotske impulse i low-level laser tehnologiju, a sve u cilju brzog i trajnog umanjenja bola.

Ova jedinstvena metoda je kreacija Žana Vulića, zasnovana na više od dve decenije rada sa pacijentima koji pate od hroničnog bola. Terapija koristi specijalizovani uređaj koji emituje nisku snagu lasera direktno na nervne završetke, što dovodi do brzog i vidljivog smanjenja bola u kolenu već nakon jedne 15-minutne sesije.

Najčešći uzroci bola u kolenu

Najčešći uzroci bola u kolenu mogu se podeliti u nekoliko glavnih kategorija: povrede, degenerativne promene i upalni procesi usled prenaprezanja. Drugim rečima, bol često nastaje kao posledica konkretne povrede (npr. pokidani ligamenti ili oštećen meniskus), zbog istrošenosti zgloba usled starenja ili artritisa, ili usled prenaprezanja mekih tkiva (tetiva, burzi) usled ponavljanih pokreta.Prema podacima stručnjaka, upravo faktori poput povreda, starosnih promena i ponavljanog stresa na zglobu kolena stoje iza većine slučajeva bola u kolenu. U nastavku su opisani najčešći uzroci bola u kolenu i karakteristični simptomi za svaki od njih.

#1 Povrede ligamenata kolena kao uzrok bola

Povrede ligamenata spadaju među najčešće sportske povrede kolena. Bilo kakav snažan udarac u koleno ili naglo uvrtanje kolena može dovesti do istegnuća ili pucanja ligamenata. Posebno je česta povreda prednjeg ukrštenog ligamenta (ACL) jednog od glavnih stabilizatora kolena - kod sportista koji se bave sportovima poput fudbala, košarke ili skijanja, gde su prisutne nagle promene pravca kretanja.Pucanje ligamenta obično prati oštar bol u trenutku povrede, često uz osećaj ili čak zvuk „pucanja“ u kolenu. Koleno zatim vrlo brzo otekne (tokom prvih nekoliko sati) usled krvarenja u zglob.Nestabilnost kolena je tipičan simptom - osoba ima osećaj da koleno „popušta“ ili beži u stranu pri opterećenju. Takođe, hod može biti otežan zbog bola i otoka.Pored ACL-a, česte su i povrede unutrašnjih (medijalnih) i spoljašnjih (lateralnih)ligamenata kolena usled udaraca sa strane - tada se bol javlja sa unutrašnje ili spoljašnje strane kolena, a može postojati i lokalna osetljivost na mestu povrede ligamenta. Kod težih povreda ligamenata, koleno može postati potpuno nestabilno, što zahteva hitnu medicinsku pomoć.

#2 Povreda meniskusa uzrokuje bol u kolenu

Meniskus je polumesečasta hrskavica unutar kolena koja služi kao “jastučić” (amortizer) između kostiju potkolenice i natkolenice. Svako koleno ima dva meniskusa, unutrašnji i spoljašnji.Nagli rotacioni pokret kolena dok je stopalo fiksirano (na primer, okret na jednoj nozi) može dovesti do cepanja meniskusa. Povrede meniskusa su takođe česte u sportovima, ali mogu nastati i kod starijih osoba usled degenerativnih promena hrskavice.Simptomi pokidanog meniskusa obično uključuju bol lokalizovan sa strane kolena (na mestu unutrašnjeg ili spoljašnjeg meniskusa). Bol se često pojačava pri uvrtanju kolena ili čučnju. Otok kolena se ne mora pojaviti odmah, već često nastaje 1-2 dana nakon povrede, kada se tečnost nakupi u zglobu.Karakterističan simptom je osećaj zakočenosti ili blokade - povređeni može imati poteškoća da potpuno ispruži koleno. Ponekad se javlja osećaj da nešto u kolenu “preskače” ili klika pri pokretu.U težim slučajevima, komadić pocepanog meniskusa može se zaglaviti u zglobu i potpuno blokirati pokret. Tada koleno može zaključati u savijenom položaju i ne može se ispraviti. Ako sumnjate na povredu meniskusa praćenu jakim bolom i zakočenošću zgloba, potrebno je javiti se lekaru.

#3 Patelofemoralni sindrom (bol ispod čašice kolena)

Patelofemoralni sindrom (PFPS), poznat i kao “trkačko koleno”, označava bol koji se javlja u prednjem delu kolena, tačnije oko ili neposredno ispod čašice (patele). Ovaj sindrom je čest kod mlađih, fizički aktivnih osoba, posebno kod trkača, biciklista i onih koji često čuče ili kleče tokom aktivnosti.Uzrok patelofemoralnog sindroma najčešće je prenaprezanje kolena usled ponavljanih pokreta ili loša mehanika zgloba (npr. blaga neporavnatost patele, slabi stabilizatori kuka što dovodi do nepravilnog položaja kolena pri trčanju i dr). Glavni simptom je tupa, difuzna bol u predelu kolena, najčešće ispod ili oko patele.Bol se tipično pojačava pri penjanju uz stepenice, silasku niz stepenice, čučnju ili klečanju. Takođe, dugo sedenje savijenih kolena (npr. vožnja automobilom ili gledanje filma u bioskopu) može izazvati pojačan bol kada ustanete - ovo je poznato kao “teatarski znak”.Za razliku od povreda meniskusa ili ligamenta, kod patelofemoralnog sindroma koleno uglavnom nije otečeno i nema specifičnog momenta povrede. Bol je više hroničan i postepen. Pacijenti nekad osećaju pucketanje ili škripanje iza čašice pri pokretu kolena.Iako patelofemoralni sindrom nije ozbiljno oštećenje struktura kolena, može biti vrlo uporan i ometajući, pa je važna adekvatna terapija, prvenstveno vežbe jačanja i istezanja kako bi se ovaj problem rešio.

#4 Artritis kolena je čest uzrok bola u kolenu (degenerativne promene)

Artritis je čest uzrok bola u kolenu kod sredovečnih i starijih osoba. Postoji preko sto različitih tipova artritisa, ali u kolenu se najčešće javlja osteoartritis, degenerativno oboljenje poznato i kao artroza kolena.Osteoartritis nastaje postepenim trošenjem hrskavice u zglobu kolena tokom godina ili usled hroničnog preopterećenja. Tipično se javlja posle 50. godine života, ali može i ranije ako je koleno bilo izloženo povredama, teškom fizičkom radu ili kod sportista.Kako se zaštitna hrskavica istanjuje, kosti u zglobu sve više trljaju jedna o drugu, što izaziva bol i upalu. Simptomi osteoartritisa kolena razvijaju se polako. Bol u kolenu je u početku blag i javlja se tek posle dužeg hodanja ili vežbanja, ali vremenom postaje sve intenzivniji, čak i pri manjem opterećenju.Ukočenost zgloba je takođe karakteristična, naročito ujutru ili nakon dužeg sedenja (tzv. jutarnja ukočenost koja obično traje kraće od pola sata). Koleno može biti blago otečeno, a često se čuje i krckanje ili škripanje pri pokretima zbog neravne hrskavice. U hladnim i vlažnim danima simptomi se mnogima pojačavaju.Pored osteoartritisa, postoje i upalni oblici artritisa koji mogu zahvatiti koleno. Reumatoidni artritis je autoimuno oboljenje koje može pogoditi i kolena, često sa obe strane. Za razliku od osteoartritisa, reumatoidni artritis može da se javi i kod mlađih osoba, a bol i ukočenost su izraženiji ujutro i traju duže (nekad i nekoliko sati), uz značajan otok.Degenerativne promene u kolenu često prate i sekundarne pojave. Na primer, usled hroničnog izlivanja tečnosti u koleno može se formirati tzv. Bakerova cista – kesica ispunjena tečnošću koja se pojavljuje iza kolena. Bakerova cista dovodi do osećaja napetosti i bola u zadnjoj strani kolena, posebno pri potpunom ispružanju. Iako sama po sebi obično nije opasna, ukazuje na to da u kolenu postoji problem (poput artritisa ili povrede meniskusa) koji stvara višak tečnosti.

#5 Burzitis kolena može uzrokovati bol i otok u predelu kolena

Oko zgloba kolena se nalaze sitne kesice ispunjene tečnošću zvane burze, koje služe kao amortizeri trenja i omogućavaju tetivama i ligamentima da glatko klize preko kosti. Upala burze, tj. burzitis, može uzrokovati bol i otok u predelu kolena.Najčešće se javlja prepatelarni burzitis, upala burze koja se nalazi odmah ispred čašice kolena. Do njega obično dolazi usled produženog oslanjanja na kolena (npr. kod ljudi koji često kleče tokom rada, pa otuda narodni nazivi “koleno domaćice” ili “molersko koleno”).Takođe, burzitis može nastati posle direktne povrede kolena, udarca ili pada. Simptomi burzitisa su pre svega otok ispred kolena - meka, oblika “kesice” – kao i bol na pritisak tog mesta. Bol može biti blag do umeren i obično se pojačava pri aktivnostima kao što su klečanje ili savijanje kolena.Za razliku od artritisa, burzitis najčešće ne ograničava značajno pokretljivost kolena – koleno se može savijati i ispravljati, iako uz nelagodnost. Koža preko upaljene burze može biti topla i crvena ako je upala jaka.Pored prepatelarnog, postoji i infrapatelarni burzitis (ispod patele, često kod trkača) i pes anserinus burzitis (sa unutrašnje strane ispod kolena, češći kod gojaznih osoba). Lečenje burzitisa obično podrazumeva odmor, lokalno hlađenje i antiinflamatorne lekove, a ponekad i aspiraciju (punktiranje) tečnosti ako je otok veliki.

#6 Tendinitis (upala tetive) - „skakačko koleno“

Tendinitis označava upalu tetive, čvrstog vlaknastog tkiva koje povezuje mišić sa kosti. U predelu kolena najčešći je patelarni tendinitis, poznat i kao “skakačko koleno”, gde je upaljena tetiva koja povezuje vrh čašice (patele) sa potkoleničnom kosti.Ova tetiva trpi velika opterećenja pri skakanju, trčanju i naglim promenama pravca, pa nije iznenađenje da je patelarni tendinitis čest kod sportista - košarkaša, odbojkaša, atletičara, odnosno svih koji često doskaču sa visine. Mikrooštećenja tetive se vremenom nagomilavaju i dovode do upale i bola.Glavni simptom je bol odmah ispod patele, u predelu tetive. U početku se bol javlja nakon fizičke aktivnosti (npr. posle treninga osećate bol u kolenu kada mirujete). Ako se nastavi sa opterećenjem, bol može početi i tokom same aktivnosti, pa čak i u svakodnevnim pokretima poput penjanja uz stepenice ili ustajanja iz čučnja. Tetiva može biti osetljiva na dodir i blago zadebljala.Kod težeg tendinitisa javlja se i ukočenost kolena posle dužeg sedenja. Otok kolena je obično minimalan ili ga nema, jer je problem lokalizovan u tetivi a ne unutar zgloba. Važno je reagovati na vreme, odmoriti koleno i započeti terapiju - jer ako se zanemari, skakačko koleno može preći u hroničan problem (tendinoza) sa degeneracijom tetive, što produžava oporavak.

#7 Iščašenje patele (dislokacija kolena)

Iščašenje čašice predstavlja tešku povredu kolena pri kojoj dolazi do izmeštanja čašice (patele) iz njenog ležišta. Patela najčešće iskoči na spoljašnju stranu kolena usled naglog pokreta ili direktnog udarca u unutrašnju stranu kolena. Dislokacija patele dešava se češće kod mladih osoba, naročito devojaka, usled kombinacije traume i urodjene nešto pliće čašične jame.Simptomi bola u kolenu su dramatični: intenzivan bol, deformitet (čašica je pomerena sa svog mesta), koleno momentalno otiče i pokretljivost je praktično onemogućena, noga ostaje savijena i ne možete je ispraviti. Često osoba i ne može da stoji na toj nozi. Nekad se patela vrati sama nazad kada ispravimo nogu (često uz “klik”), ali koleno ostaje jako bolno, nestabilno i otečeno.Svako iščašenje kolena zahteva hitnu lekarsku intervenciju. Lekar će vratiti patelu na mesto (ako se sama nije već vratila) i zatim imobilisati koleno. Nakon iščašenja, ligamenti koji drže patelu mogu ostati rastegnuti, pa koleno postaje sklono ponovnim dislokacijama. Zato je neophodna rehabilitacija, jačanje mišića butine (posebno unutrašnje glave kvadricepsa) kako bi se patela držala stabilno. U nekim slučajevima ponavljanih iščašenja, radi se i operativno učvršćivanje struktura oko patele.

Lečenje bolova u kolenu

Terapija bola u kolenu zavisi od uzroka i ozbiljnosti stanja, ali u najvećem broju slučajeva počinje od konzervativnih, nehirurških metoda. Ciljevi lečenja su da se smanji bol i otok, povrati normalna funkcija kolena i, najvažnije, otkloni ili sanira uzrok problema kako bi se sprečio povratak tegoba. U nastavku su opisane osnovne metode lečenja i zašto je fizikalna terapija često ključni deo oporavka kolena.

1. Kućni tretman i prva pomoć (RICE metoda) kod bola u kolenu

Odmah nakon manje povrede ili pojave bola, preporučuje se tzv. RICE protokol - akronim od Rest, Ice, Compression, Elevation (odmor, led, kompresija, elevacija). Ove mere pomažu kod akutnih povreda i upala:

• Odmor (rest): Prekinite aktivnosti koje izazivaju bol. Kolenu je potreban predah da bi se povređeno tkivo oporavilo. Ne forsirajte trčanje ili vežbanje preko bola; u hodu koristite štake ako je bol jak kako biste rasteretili koleno.
• Hlađenje ledom (ice): Na bolno ili otečeno koleno stavljajte hladne obloge. To može biti kesica leda umotana u tanku tkaninu ili kesica smrznutog povrća - bitno je da nikad ne stavljate led direktno na kožu. Držite led oko 15-20 minuta, pa napravite pauzu. U prvih 24-48 sati nakon povrede ponovite to više puta dnevno (na svaka 2-3 sata ako je moguće). Hlađenje sužava krvne sudove, smanjuje otok i ublažava bol.
• Kompresija (compression): Blagi pritisak na koleno može sprečiti prekomerno oticanje. Koristite elastični zavoj ili steznik za koleno koji nije previše zategnut, dovoljno čvrst da pruži potporu, ali ne toliko da ometa cirkulaciju. Kompresija takođe pomaže da koleno bude stabilnije i podseća nas da ga poštedimo naglih pokreta.
• Podizanje noge (elevacija): Kada god odmarate, pokušajte da legnete i podignete nogu tako da koleno bude iznad visine srca (npr. ležite i podložite jastuk pod nogu). Ovo olakšava vraćanje venske krvi i tečnosti iz noge ka srcu, čime se smanjuje otok u kolenu.

Ove mere su naročito efikasne u prvim danima posle povrede ili pojave bola. Ako bol i otok značajno ne splasnu nakon 2-3 dana kućnog tretmana, treba se posavetovati sa lekarom.

2. Lekovi za smanjenje bola u kolenu

Za kontrolu bola i upale često se koriste medikamenti. Analgetici poput paracetamola mogu pomoći protiv bola. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) poput ibuprofena, naproksena ili diklofenaka pomažu da se smanji i bol i zapaljenje u kolenu.Oni mogu biti od koristi kod povreda mekih tkiva, artritisa i sl. Važno je pridržavati se preporučenih doza i saveta lekara - dugotrajno uzimanje NSAID lekova može imati neželjene efekte na želudac, bubrege i dr. Kod jakih bolova, lekar može kratkotrajno prepisati i jače analgetike.Takođe, razni gelovi i kreme protiv bolova mogu se utrljavati lokalno na koleno (sadrže NSAID ili sredstva za hlađenje/grejanje) - njihov efekat je blaži, ali mogu pružiti olakšanje bez sistemskih efekata.

3. Fizikalna terapija i rehabilitacija

Fizikalna terapija predstavlja stub lečenja kod većine problema sa kolenima. Kada akutni bol i otok popuste, važno je krenuti sa pažljivo odabranim vežbama i procedurama koje će osnažiti koleno i povratiti njegovu funkciju.Jačanje mišića koji okružuju koleno (pre svega kvadricepsa na prednjoj strani butine i hamstringsa - zadnje lože) značajno stabilizuje koleno i smanjuje opterećenje zgloba.Stručni fizioterapeut će pokazati bezbedne vežbe za jačanje i istezanje prilagođene Vašem stanju. Na primer, vežbe obima pokreta (lagano savijanje i ispravljanje kolena), statičke vežbe jačanja (poput napinjanja butnog mišića dok je koleno ispruženo), a kasnije i funkcionalne vežbe balansa i koordinacije.Kroz takav program ojačaće se mišići oko kolena, poboljšati stabilnost zgloba i smanjiti bol. Fizikalna terapija takođe pomaže da se isprave eventualne nepravline u hodu ili držanju koje su doprinele nastanku problema.Osim vežbi, savremena fizikalna terapija koristi i razne modalitete koji ublažavaju bol i podstiču zarastanje: npr. laseroterapija (laserski zraci smanjuju upalu), ultrazvučna terapija (mikromasaža tkiva ultrazvukom ubrzava oporavak tetiva i ligamenata), elektroterapija (TENS i slični aparati za elektrostimulaciju ublažavaju bol), magnetoterapija, termoterapija (toplo-hladne procedure) i dr.Kroz kombinaciju ovih procedura, fizikalna terapija može značajno ubrzati oporavak nakon povrede kolena ili operacije, kao i olakšati tegobe kod hroničnih stanja poput artritisa.

4. Ortoze i pomagala za tretman bolova u kolenu

Kod nestabilnosti kolena ili određenih povreda, privremeno nošenje ortoze za koleno (ortopedski steznik, štitnik) može biti od koristi. Ortoza stabilizuje zglob i ograničava pokrete koji izazivaju bol, omogućavajući ligamentima ili tetivama da zarastu.Na primer, nakon povrede ligamenata često se koristi poseban šinski ortopedski aparat koji sprečava prekomerno savijanje ili ispružanje kolena. Kod artritisa, neki pacijenti koriste elastične steznike koji greju zglob i pružaju osećaj podrške.Takođe, štake ili štap za hodanje mogu kratkotrajno pomoći da se smanji opterećenje na bolno koleno dok traje oporavak. Važno je, međutim, da korišćenje pomagala bude prema savetima stručnjaka - ne želimo da se predugim oslanjanjem na ortozu mišići previše oslabe.

5. Injekcione terapije za bol u kolenu

U određеnim slučajevima, lekar može preporučiti terapiju injekcijama u koleno. Najčešće su to kortikosteroidne injekcije direktno u zglob - kortikosteroid je jak antiinflamatorni lek koji može brzo smanjiti upalu i bol kod artritisa ili uporne burzitisa/tendinitisa. Takve injekcije mogu dati olakšanje na nekoliko nedelja ili meseci, ali se ne smeju prečesto ponavljati da ne bi oštetile hrskavicu.Druga opcija su hijaluronske injekcije (tzv. viskosuplementacija) - hijaluronska kiselina je supstanca koja podmazuje zglob, a kod osteoartritisa se ubrizgava veštačka hijaluronska kiselina da poboljša pokretljivost i smanji bol. Efekat varira, nekim pacijentima pomaže u odlaganju operacije.U novije vreme razvijaju se i terapije PRP (plazmom bogatom trombocitima) i matičnim ćelijama, gde se vlastita krv ili ćelije ubrizgavaju u koleno radi podsticanja regeneracije tkiva. Iako obećavaju, ove metode još nisu standard i uglavnom se primenjuju kada su iscrpljene druge opcije, u konsultaciji sa ortopedom.

6. Hirurško lečenje

Ako nijedna od nehirurških metoda ne uspe ili je oštećenje u kolenu suviše ozbiljno, poseže se za operativnim lečenjem. Dobra vest je da je kod većine uobičajenih problema sa kolenom operacija poslednja opcija, procene su da oko 90% bolnih stanja kolena može uspešno da se leči konzervativno, bez operacije.Operacija se razmatra uglavnom u teškim slučajevima: na primer, potpuno pokidani ligament (poput rupture ACL-a kod mladih sportista) često zahteva hiruršku rekonstrukciju ligamenta za povratak pune stabilnosti kolena. Teško oštećen ili zakačen meniskus koji izaziva stalna blokiranja kolena može se sanirati artroskopskom operacijom (često se uklanja samo pocepani deo meniskusa što je manje invazivno).Kod uznapredovalog osteoartritisa gde je hrskavica gotovo nestala i kosti se taru jedna o drugu, a bol je neizdrživ i onemogućava hod, rešenje može biti ugradnja veštačkog kolena (totalna endoproteza kolena). To je velika operacija, ali vrlo uspešna u vraćanju pokretljivosti bez bola, uglavnom rezervisana za starije pacijente sa teškom artrozom.U savremenoj ortopediji većina operacija kolena (za meniskus, ligamente) radi se minimalno invazivno - artroskopski, kroz male rezove, što skraćuje oporavak. Ipak, nakon svake operacije rehabilitacija je krucijalna: fizikalna terapija pomaže da povratite snagu i pokretljivost i obezbedite dugoročan uspeh zahvata.

Nemojte više trpeti bol u kolenu - Otkrijte Žan Vulić terapiju

Bol u kolenu može ozbiljno narušiti kvalitet života, otežati Vam kretanje, sport, pa čak i svakodnevne aktivnosti poput hodanja uz stepenice ili ustajanja sa stolice. Kao što smo prikazali, uzroci mogu biti različiti, ali za svaki problem postoji rešenje.Nemojte trpeti bol u kolenu i čekati da “prođe sam od sebe” - nelečeni problemi mogu postati složeniji, a period oporavka duži. Ključno je na vreme uraditi stručnu evaluaciju. Pravovremena dijagnoza i terapija znače brži oporavak i manji rizik od trajnih posledica.Žan Vulić terapija predstavlja inovativno i potpuno neinvazivno rešenje za sve koji žele da se trajno oslobode bola u kolenu bez upotrebe lekova ili hirurških intervencija. Kombinacija low-level laser tehnologije i frekventne impulsne stimulacije omogućava brzo ublažavanje simptoma, poboljšanje pokretljivosti i jačanje mišićne podrške zgloba.Personalizovani protokol, prilagođen individualnim potrebama svakog pacijenta, garantuje efikasnost i dugoročne rezultate, uz minimalno vreme tretmana i bez potrebe za periodom oporavka. Ukoliko želite da povratite punu funkcionalnost kolena i vratite se svakodnevnim aktivnostima bez bola, zakažite svoju prvu sesiju Žan Vulić terapije već danas.

ŽAN VULIĆ TERAPIJA DOKAZANO EFIKASNA KOD BOLOVA U KOLENU

Koleno je najveći i samim tim osnovni zglob u našem telu koji nam pomaže da stojimo čvrsto na nogama. Međutim, šta se dešava kada u kolenu osećamo bol usled nekadašnjeg pada, uganuća ili sportske povrede? Ne možemo da obavljamo osnovnu ljudsku funkciju – da normalno hodamo. Pritom se plašimo da svaki nagli ili nezgodan pokret može da načini još veću štetu. Zato vam i savetujemo da nam se ukoliko imate bilo kakav problem sa kolenom, javite na vreme.Uzroci bolova u kolenu mogu biti razni. Kod mlađih najčešće je to: povrede meniskusa i ligamenata kao i osteohondritis disekans; dok kod starijih: degenerativne bolesti, zapaljenske bolesti kao što je reumatoidni artritis, kao i druga upalna stanja. Posledice su vam jasne – umarajući bol prilikom hodanja, a neretko i bol koji je prisutan tokom mirovanja. Vežbe za jačanje mišića koji nose koleno je savet za osobe koji imaju hronični problem sa ovim zglobom.Naša misija je da vam se vrati osmeh na lice! A to ćemo postići tako što ćemo vam uz pomoć jedinstvene Žan Vulić terapije laserom, sa određenom frekvencijom, prokrviti nerve i mišiće i na taj način im vratiti snagu a rasteretiti i opustiti delove kolena koji osećaju bol.

Uz pomoć aparata sa odgovarajućom frekvencijom, odnosno impulsom, koji nanosimo na određeni deo tela razbijamo spazam u tkivu, i tako prokrvljujemo i razbuđujemo nerve, nakon čega se mišićima vraća pokretljivost.

Žan Vulić terapija je inovativna terapija za izlečenje od skoro svake vrste bola, osmišljena od strane višeg fizioterapeuta Žana Vulića.

Žan Vulić terapija je skoro pa bezbolna terapija, u okviru koje se laser sa određenom frenkvencijom nanosi na bolno mesto, ili tkiva koja su povezana sa bolom. Laser se na tkivima ili bolnim tačkama zadržava nekoliko sekundi, a celokupna terapija traje svega nekoliko minuta.

Zdravo! Ja sam Žan, viši fizioterapeut i svoj život sam posvetio istraživanju otklanjanja bola.Nakon što sam se u mladosti kroz izazovne treninge upoznao sa bolom, neko vreme sam tražio najbolji način za njegovo saniranje.Međutim, nisam našao odgovarajuće rešenje, budući da mi je rečeno da treća opcija, osim injekcija i medikamenata ne postoji. Ali ja sam znao, a i osećao, da ovo naše moćno telo negde u sebi krije odgovor i rešenje za svaki bol, zasukao sam rukave i krenuo u istraživanje.

Nakon nekog vremena otkrio sam Žan Vulić terapiju, a onda i aparat, uz pomoć kojih sam počeo da lečim ljude na prirodan način.Vrlo brzo sam shvatio i sebi potvrdio da su najsrećniji oni ljudi koje napusti veliki ili konstantan bol.