Diskus hernija L5-S1 kod sportista

‍Diskus hernija L5-S1 predstavlja oštećenje međupršljenskog diskusa smeštenog između petog lumbalnog (L5) i prvog sakralnog (S1) pršljena. Ovo je jedno od najčešćih mesta pojave hernijacije diska, naročito kod fizički aktivnih osoba, sportista, ali i kod onih koji mnogo sede, imaju loše držanje ili često podižu teret.

Bol u donjem delu leđa koji se širi ka nozi (ishijalgija) čest je simptom ove vrste hernije, a ukoliko se ne tretira pravilno može dovesti do ozbiljnih ograničenja u svakodnevnom životu.

Uprkos raširenosti problema, mnogi pacijenti ne žele operaciju i traže efikasnu, ali neinvazivnu alternativu.

Žan Vulić terapija predstavlja jedinstven pristup tretmanu diskus hernije. Ova metoda, zasnovana na godinama iskustva i uspešnih rezultata, pomaže pacijentima da se vrate svakodnevnim aktivnostima bez bola - i to bez potrebe za lekovima ili hirurškim zahvatom.

Šta je diskus hernija L5-S1?

Diskus hernija označava stanje u kom dolazi do oštećenja i pomeranja međupršljenskog diskusa iz njegovog normalnog položaja, što najčešće dovodi do pritiska na obližnje živce (uklještenje nervnih korenova).

Diskus je „jastuče“ od hrskavice između pršljenova, građen od čvrstog spoljašnjeg prstena (annulus fibrosus) i mekšeg, želatinoznog centra (nucleus pulposus). Hernijacija nastaje kada se deo unutrašnjeg jezgra probije kroz oslabljeni spoljašnji prsten diska i „iscuri“ iz ležišta.

U slučaju lumbalne diskus hernije L5-S1, prolaps se javlja između petog slabinskog (lumbalnog) i prvog krsnog (sakralnog) pršljena - najnižeg segmenta lumbalnog dela kičme.

Ovaj nivo (L5-S1) je naročito podložan degenerativnim promenama i herniji zato što donji deo kičme trpi najveće opterećenje težinom tela i pokretima. Vremenom diskusi gube elastičnost i visinu (proces degeneracije), pa postaju skloniji pucanju.

Hernija diska L5-S1 najčešće pritiska nervni koren S1, izazivajući bol i neurološke simptome u zoni inervacije tog živca. To znači da iskliznuti disk na tom nivou može komprimovati išijadični živac (nervus ischiadicus) ili njegove ogranke, što dovodi do tipičnih simptoma kao što su bol duž zadnje strane noge (išijas) i smetnje u predelu stopala (npr. utrnulost spoljašnje ivice stopala i malog prsta).

U težim slučajevima, pritisak na S1 nerv može izazvati i slabost mišića stopala - pacijent teško stoji na prstima ili primećuje gubitak snage u listu.

Diskus hernija L5-S1 je iskliznuće (prolaps) međupršljenskog diska na najnižem delu donjeg dela kičme. Oštećeni disk pritiska koren živca, što izaziva bol i druge simptome u leđima i nozi. Ovaj segment je često pogođen kod sportista zbog velikog opterećenja koje trpi.

Zašto je česta L5-S1 diskus hernija kod sportista?

Sportisti i osobe koje se bave intenzivnim fizičkim aktivnostima podložniji su diskus herniji zbog kombinacije faktora: učestalih mikrotrauma, velikih opterećenja kičme, ponavljanih pokreta savijanja i uvrtanja, te povremenih naglih pokreta ili sudara.

Donji deo leđa kod sportista trpi stalni stres, skakanje, trčanje, nagle promene pravca i dizanje težine stvaraju repetitivne sile na pršljenove i diskuse. Vremenom, ove ponovljene mikrotraume mogu ubrzati degeneraciju diska i dovesti do hernijacije.

Neki sportovi i aktivnosti se izdvajaju kao rizični za nastanak lumbalne diskus hernije:

• Težinsko opterećenje i dizanje tereta: Sportovi koji uključuju dizanje velikih težina (npr. dizači tegova, powerlifting, crossfit) predstavljaju ogroman pritisak na diskove donjeg dela leđa. Nepravilna tehnika dizanja, posebno podizanje tereta iz pognutog ili uvijenog položaja umesto iz čučnja značajno povećava rizik od povrede diska.
• Kontaktni sportovi: Sportovi sa čestim fizičkim kontaktom i sudarima, poput američkog fudbala, ragbija, hokeja ili borilačkih veština, izlažu kičmu traumama. Udari i padovi u ovim sportovima mogu izazvati naglo sabijanje (aksijalno opterećenje) ili uvijanje kičme, što pogoduje nastanku povreda međupršljenskih diskova.
• Sportovi sa ekstenzijom leđa: Gimnastika, umetničko klizanje, ples ili sportska akrobatika često zahtevaju ekstremnu fleksibilnost i savijanje (ekstenziju) unazad. Takvi pokreti mogu opteretiti kičmu u lumbalnom delu i doprineti frakturama ili diskus hernijama kod predisponiranih sportista.
• Ponavljajući skokovi i trčanje: Trčanje na duge staze, atletika (skokovi), košarka i odbojka uključuju ponavljane udarne sile prilikom doskoka i koraka. Svaki doskok prenosi vibracije i potrese kroz kičmu. Iako trčanje samo po sebi nije direktan uzrok kod svih, kontinuirana ponavljana mikro-trauma može pogoršati već postojeću slabost diska.

Važno je naglasiti da nisu svi sportisti osuđeni da dobiju diskus herniju. Zdravi diskovi mogu dugo izdržati i velika opterećenja, pogotovo uz pravilnu tehniku vežbanja i dobru kondiciju trupa (core stabilnost).

Međutim, kombinacija rizičnih faktora kao što su nepravilno vežbanje, pretreniranost bez adekvatnog oporavka, kao i nedovoljno jak stabilizujući mišićni sistem trupa povećava šansu da dođe do povrede diska.

Takođe, sportisti koji se vraćaju treninzima posle duže pauze (npr. oporavka od povrede) i odmah kreću sa visokim intenzitetom, stavljaju dodatni rizik na kičmu.

Simptomi diskus hernije L5-S1 kod fizički aktivnih osoba

Tipični simptomi lumbalne diskus hernije mogu varirati od blage nelagodnosti do teških neuroloških ispada. Kod sportista i aktivnih osoba, često se prvo primeti bol u donjem delu leđa koji se može širiti.

Klasičan opis je oštar, „sevajući“ bol koji počinje u slabinskom delu kičme, širi se kroz zadnjicu i niz zadnju stranu noge, sve do stopala.

Taj bol duž noge poznat je kao išijas i posledica je pritiska na nervne korenove (najčešće S1 ili L5). Bol se često pojačava pri određenim pokretima, npr. pri savijanju unapred, podizanju noge, kao i pri kašljanju ili kijanju (zbog porasta pritiska u kičmenom kanalu).

Pored bola, javljaju se i neurološki simptomi usled uklještenja živca. Sportisti mogu osetiti:

• Trnjenje i utrnulost: Snižena osetljivost, peckanje ili žmarci u pojedinim delovima noge ili stopala. Kod hernije na nivou L5-S1, utrnulost se često javlja na spoljašnjoj strani stopala i u malom prstu na nozi. Takođe može biti zahvaćen list ili zadnja loža butine.
• Mišićna slabost: Ako hernija jače pritiska nervni koren, može doći do oslabljenosti mišića koje taj živac kontroliše. Za S1 koren (hernija L5-S1) karakteristično je slabljenje pokreta stopala na dole - sportista može primetiti da mu je teško da se podigne na prste jedne noge ili da ima slabiji odraz (skok) tom nogom. Za L5 koren (hernija L4-L5) bila bi oslabljena dorzalna fleksija stopala (podizanje prstiju naviše) i hod na peti. Mišićna slabost je ozbiljan znak i zahteva hitniju pažnju lekara.
• Smanjeni refleksi: Kompresija određenih korenova može dovesti do promene refleksa na nozi. Na primer, kod pritiska na S1 koren često je oslabljen ili izgubljen Ahilov refleks (refleks na tetivu Ahilove pete).
• Bol u preponi ili kukovima: Ponekad diskus hernija lumbalnog dela može izazvati preneseni bol i ka prednjem delu karlice (prepone), što može zbuniti sportistu da li je problem u kuku ili kičmi.
• Ograničena pokretljivost: Zbog bola i spazma mišića, često je prisutna ukočenost donjeg dela leđa. Sportista može imati poteškoća da se ispravi iz pogrbljenog položaja ili primeti da hoda nagnut u stranu (naginjanje na zdravu stranu kako bi rasteretio pritisak na nerv).

Ukoliko je diskus hernija ozbiljna ili se ignoriše duže vreme, mogu nastati i znaci oštećenja nervnog sistema koji su alarmantni. To su: teškoće s mokrenjem ili pražnjenjem creva, gubitak kontrole nad sfinkterima, kao i obamrlost u području prepona i unutrašnje strane butina.

Srećom, ovakve komplikacije su retke, ali sportisti treba da budu svesni da uporne jake bolove, progresivnu slabost ili poremećaje mokrenja nikako ne smeju ignorisati.

Povratak sportu nakon diskus hernije je moguć – ali uz pametan pristup

Diskus hernija nije povreda koju smemo „istrpeti“ ili odlagati terapiju. Rano javljanje lekaru i primena odgovarajuće terapije ključni su da se spreči pogoršanje. Ignorisanje simptoma može dovesti do trajnog oštećenja nerva i komplikacija koje će mnogo duže odvojiti sportistu od terena nego što bi to učinilo pravovremeno lečenje. Stoga, svaki sportista koji oseća jak bol u leđima, ili bilo kakvu slabost u nozi, treba da pauzira sa aktivnošću i potraži stručnu pomoć.

Povratak sportskim aktivnostima nakon dijagnoze diskus hernije nije samo moguć, već i ostvariv za mnoge ljude, uključujući i profesionalne sportiste. Ključ leži u strpljenju, doslednosti i pravilno sprovedenom procesu rehabilitacije. Važno je da osluškujete svoje telo, poštujete savete lekara i terapeuta, i da ne preskačete nijedan korak u oporavku. Postepen povratak uz pravilno jačanje mišićnog sistema može vam pomoći ne samo da se vratite starim aktivnostima, već i da ih obavljate sa više sigurnosti, stabilnosti i samopouzdanja.

U tom procesu, Žan Vulić terapija za diskus herniju može biti vaša ključna podrška. Ovaj individualizovan pristup tretmanu bolova u lumbalnom delu usmeren je na uzrok problema, a ne samo na simptom. Žan Vulić pomaže pacijentima da ponovo zadobiju kontrolu nad sopstvenim telom, bez potrebe za agresivnim medicinskim intervencijama.

Bilo da ste rekreativac, sportista ili neko ko želi da se ponovo kreće bez bola - Žan Vulić terapija predstavlja pouzdan i prirodan put do potpunog oporavka.

Zakažite prvi pregled i terapiju.

‍