terapija-za-bol-u-ledjima

Da li je lečenje diskus hernije moguće bez operacije? Saveti i načini za efikasan tretman diskus hernije

Gotovo da nema osobe koja u nekom trenutku nije osetila ošar bol u donjem delu leđa. Iako to  nije uvek alarm da se u kičmenom stubu dešava nešto ozbiljnije, nažalost u većini slučajeva to jeste slučaj.

Prati vas osećaj mučnog pritiska u doljem delu leđa ili oštar, “šetajući” bol niz nogu, sve do stopala? Žan Vulić therapy vam može pomoći da se potpuno oslobodite ovog upornog problema i vratite se potpuno normalnoj dnevnoj rutini, bez straha od ponovnog bola.

Žan Vulić therapy ordinacija je svoje postojanje bazirala na postojanju bola i težnji da klijentima vrati veru u normalan život, bez bola.

Dugo sedenje (pretežno nepravilno), manjak fizičke aktivnosti, posao “na točkovima” kao i sveukupni način života u velikoj meri utiče na naš kičmeni stub. Ukoliko svemu tome dodamo i genetski faktor, dobijamo prvi korak ka dijagnozi deformacije dela kičmenog stuba.

Diskus hernija je na neki čudan način postala deo naše svakodnevice, bez obzira na pol, starost ili sportsku aktivnost.  Kako diskovi među pršljenovima pomažu da se izdrži pritisak našeg tela, ne čudi što stalni pritisak gura jezgro diska na spoljašnji zid i vremenom ga slabi.

Ipak, dobra vest je da iako hronična, diskus hernija ne mora nužno za rešenje imati operativni zahvat. Zapravo, operativnim zahvatima se pristupa u krajnjoj nuždi kada je oštećenje veliko ili kada nema naznake da se prirodnim putem mogu osloboditi diskusi.

Sa potpunim razumevanjem pristupamo terapeutskim metodama koje smo usavršili kako bismo vam u potpunosti uklonili bol i vratili vam osmeh na lice.

Uz Žan Vulić therapy, život bez bola u leđima je moguć!

Za početak, da bismo dobili uvid u rešenje ovog problema, pođimo od toga sa čime imamo problem.

Šta je diskus hernija?

Diskus hernija predstavlja deformaciju jezgra diskusa između pršljanova na način da deo jezgra bude “uštinut”. Simptomi se mogu javiti ako ovo iskliznuće pritisne nerv.

Ovi diskovi, odnosno diskusi, predstavljaju elastičnu vezu između pršljenova i čuvaju ih da ne bi dolazilo do trenja. Diskusi su naši najbolji saveznici u kretanju, savijanju i celokupnoj agilnosti našeg tela.

Neka iskliznuća ne izazivaju nikakve simptome, dok drugi dovode do jakog bola u leđima ili nozi. Diskus koji je iskliznuo u lumbalnom delu kičme (donji deo leđa) može da pritisne išijatični nerv i izazove bol koji često “klizi” niz jednu nogu i stiže do stopala. Ostali simptomi mogu uključivati utrnulost ili slabost udova.

Ukoliko nema većeg oštećenja, uz pravilnu terapiju i kontrolu pokreta, oporavak traje oko šest nedelja. Do tada postoji niz opcija lečenja koje imaju za cilj da pomognu u ublažavanju bolova i poboljšanju pokretljivosti.

Kada se javlja diskus hernija?

Diskus hernija se može desiti u svakom trenutku. Kada jezgro diskusa isklizne i prođe kroz zidove istog,  nema sumnje da ste suočeni sa diskus hernijom. Bol se može odmah javiti.

Kičmeni stub sadrži kičmenu moždinu i na svakom nivou kičme, nervi se granaju od kičmene moždine. Diskusi zapravo odvajaju pršljenove i omogućavaju da nervi putuju do različitih delova našeg tela.

Ako jezgro pritisne jedan od nerava, ovaj pritisak može izazvati bol. Pored toga, sastav jezgra izaziva i hemijsku iritaciju nerva i bol.

Kada dođe do povrede diska, telo ima prirodnu „upalnu” reakciju da izleči povredu. Upala je dobra stvar, ali ako bol potraje, upala sama po sebi može biti izvor bola. Zbog toga često uzimamo antiinflamatorne lekove da ublažimo upalu.

Iskliznuti diskusi u vratu, mogu  dovesti do bolova u rukama. U donjem delu leđa, može izazvati bol u zadnjici ili nogama jer se vrši pritisak na išijasični nerv, tzv “išijas”.

Trebalo bi znati da su diskusi veoma jaki, blago sunđerasti i pružaju amortizaciju. Sastoje se od spoljašnjeg zida napravljenog od kolagena, a jezgo se sastoji od supstance nalik pasti za zube, koja se zove nucleus pulposus.

Kod beba, jezgro se sastoji od 80% vode i ovaj procenat se smanjuje kako starimo. Kada je disk zdrav i hidriran, i dobro amortizuje. Najvažnija stvar koju možemo da uradimo je da negujemo svoje diskove: da se krećemo, da imamo dobro držanje i da pijemo puno vode.

Šta izaziva diskus herniju?

Ako izuzmemo sve navedene preduslove sa početka teksta, diskus herniju može da izazove i samo jedan nepravilan pokret i to kod potpuno zdrave, utrenirane osobe. Jedno preterano naprezanje ili povreda može izazvati iskliznuće diska. Međutim, diskusi se prirodno degenerišu kako starimo, a ligamenti koji ga drže počinju da slabe. Kako ova degeneracija napreduje, relativno malo naprezanje ili uvrtanje može prouzrokovati iskliznuće diska.

Dakle, najčešći uzroci diskus hernije su prilično jednostavni: starost i trauma.

Kako se diskusi postepeno degenerišu tokom vremena, tako da je verovatnoća da se na tim spoljašnjim slojevima diskova formiraju pukotine pa je verovatnoća od tzv “ušinuća” velika.

Važno je napomenuti da se diskus hernija ne mora nužno javljati u donjem delu leđa. Iskliznuća su u tom delu kičme najčešća, ali nikako se ne dešavaju samo u tom delu kičme.

Razlozi za nastanak diskus hernije

Diskus hernija može biti uzrokovana različitim faktorima. Evo nekoliko najčešćih razloga za nastanak diskus hernije:

Oštećenje diska usled povrede

Povrede leđa, kao što su padovi, udarci ili povrede koje rezultiraju jakim pritiskom na kičmeni stub, mogu dovesti do oštećenja diska i eventualnog nastanka diskus hernije.

Starenje kičme

Starenje kičme je takođe faktor koji može dovesti do diskus hernije. Sa godinama, diskovi u kičmenom stubu gube svoju fleksibilnost i snagu, što može dovesti do njihovog izbočenja ili pucanja. Ovo se posebno odnosi na diskove u donjem delu leđa koji su izloženi većem opterećenju.

Genetska predispozicija

Nasledni faktori takođe mogu igrati ulogu u nastanku diskus hernije. Osobe čiji su bliski srodnici imali diskus herniju imaju veći rizik od razvoja ovog stanja. Neke osobe mogu biti genetski predisponirane za povećan rizik od nastanka diskus hernije.

Loše držanje tela

Loše držanje tela, kao što je dugotrajno sedenje sa savijenim leđima ili nepravilno podizanje teških predmeta, može nepotrebno opteretiti kičmu i diskove. Ova neprirodna opterećenja mogu dovesti do diskus hernije.

Dijagnoza diskus hernije

Dijagnoza diskus hernije obično podrazumeva kombinaciju fizičkog pregleda i medicinskih testova. Evo nekoliko uobičajenih metoda dijagnostike diskus hernije:

Fizički pregled

Prilikom fizičkog pregleda, lekar će pažljivo pregledati vašu kičmu i tražiti znakove diskus hernije. Ovo može uključivati proveru fleksibilnosti kičme, traženje osetljivih tačaka na dodir i proveru snage i osećaja u određenim mišićima i delovima tela.

Magnetna rezonanca

Magnetna rezonanca (MRI) je jedan od najčešće korišćenih testova za dijagnozu diskus hernije. Ovaj test koristi magnetska polja i radio talase kako bi stvorio detaljne slike kičme. MRI može pokazati tačno mesto nastanka diskus hernije.

CT skener

Računarska tomografija (CT) skener takođe može biti korisna u dijagnostikovanju diskus hernije. Ovaj test koristi rendgenske zrake i računarsku obradu slika kako bi stvorio trodimenzionalnu sliku kičme. CT skener može pružiti detaljniji uvid u strukturu kičmenog stuba i identifikovati diskus herniju.

Elektromiografija

Elektromiografija (EMG) je test koji se koristi za procenu funkcionisanja mišića i nervnih vlakana. Ovaj test može pomoći u otkrivanju oštećenja nervnih vlakana ili kompresije nerava povezane sa diskus hernijom.

Rendgenski snimak

Rendgenski snimak kičme može se koristiti za isključivanje drugih mogućih uzroka bola u leđima, ali obično nije dovoljan za dijagnostikovanje diskus hernije. Rendgenski snimak može pokazati promene u obliku kičmenih pršljenova koje mogu ukazivati na prisustvo diskus hernije.

Da li držanje može pomoći pri lečenju diskus hernije?

Pravilno držanje i pravilni pokreti ne mogu lečiti sami po sebi, ali mogu sprečiti ušinuća ili ukoliko se već dese, olakšavaju njihovo izlečenje.

Razlog zašto su pokret i dobro držanje toliko važni je zato što diskusi pomažu da se izdrži pritisak našeg tela.

Dugo sedenje i pogrbljenje gnječe život iz naših diskova. To je zato što ako se pognemo, vršimo veliki pritisak na diskove u dnu kičme.

Za zdrave diskove je neophodan kolagen, ali i voda. Voda u telu je neophodna za kolagen u našim diskusima i bez dovoljno vode, zidovi diskusa će se isušiti i oslabiti i biti manje sposobni da zadrže jezgro unutra.

Ako su diskovi pod stalnim pritiskom (kompresijom), ne mogu da apsorbuju vodu. Bez vode, diskusi gube deo svog hidrostatičkog pritiska i svojstva amortizacije.

Kako lečiti diskus herniju bez operacije?

Većini ljudi sa skliznutim diskusom u lumbalnom delu kičme (donjem delu leđa) se nudi „konzervativni” tretman, što znači da lečenje ne uključuje operaciju. Ovo uglavnom uključuje vežbu, opuštanje i samokorekciju, lekove protiv bolova ili lokalne anestetike, kao i kiropraktiku i fizikalnu terapiju.

Dobra vest je da će se telo popraviti samo pod uslovom da su uslovi dobri i da povreda nije preteška. Međutim, ako bol potraje, segment kičme se ne pomera i vremenom može postati ukočen i nepokretan i tako sprečiti mehanizam zarastanja da radi normalno.

U nastavku ćemo navesti par tehnika koje će vam sigurno pomoći u smanjenju bola u leđima i poboljšanju kvaliteta života.

  1. Korektivne vežbe za jačanje kao sastavni deo dana

U ranijim tretmanima, ljudima koji su imali iskliznuće diska obično se savetovalo strogo mirovanje jednu do dve nedelje. Danas se primenjuje suprotan pristup: potrebno je biti umereno aktivan. Dugo ostajanje u ležećem položaju može oslabiti mišiće i kosti, što na kraju može izazvati druge probleme.

Iako je dokazano da fizička aktivnost može poboljšati pokretljivost, nije utvrđeno da to što pacijenti nastavljaju sa vežbanjem utiče na sam bol u leđima. Zato je preporučljivo da se osoba sa diskus hernijom ponaša po ustaljenoj rutini, ali sve do granice bola.

Takođe je dokazano da vežbanje efikasno sprečava povratak bolova u leđima.

Vežbe opuštanja takođe mogu pomoći u ublažavanju bolova u leđima.

Međutim, ako je bol veoma jak, ponekad jednostavno ne postoji drugi način da se nosite sa njim nego da legnete i nađete položaj koji vam daje što manje opterećenja na leđa. Ali važno je da ne ostanete neaktivni predugo.

  1. Lekovi protiv bolova su često neophodni deo lečenja diskus hernije

Postoji veliki broj različitih lekova za ublažavanje bola išijasnog nerva izazvanog klizanjem diskusa. Većina njih su lekovi protiv bolova, ali možete koristiti i miorelaksante i antiinflamatorne lekove. Sledeći lekovi se najčešće koriste.

Svi su dostupni bez recepta kada se uzimaju u malim dozama.

Steroidni anti-inflamatorni lekovi su lekovi protiv bolova. Grupa lekova koji mogu biti opcija za lečenje išijasa uključuju diklofenak, ibuprofen i naproksen i imaju efekat ublažavanja bolova i antiinflamatornog dejstva. Ovi lekovi u izvesnoj meri sprečavaju zgrušavanje krvi, mogu izazvati krvarenje poput krvarenja iz nosa ili krvarenje desni, ali ponekad može doći i do ozbiljnijeg krvarenja.

Acetaminophen je takođe lek protiv bolova. Dobro se podnosi i može se koristiti kao alternativa predhodnoj grupi lekova. Ali veće doze acetaminofena mogu izazvati oštećenje jetre i bubrega. Iz tog razloga, odrasli treba da prate informacije na uputstvu za pakovanje i da se uvere da konzumiraju pravu dozu.

Ipak, u nekim slučajevima, lekove mora prepisati lekar i oni se koriste samo pod medicinskim nadzorom. To su sledeći lekovi:

  • steroidi su lekovi za smanjenje upale koji se mogu koristiti za sistemsko lečenje različitih bolesti. Poznat je I kao “sistemski tretman” ako se lek širi po celom telu. Ovo se dešava kada se uzima u obliku tablete, ubrizgava u mišić ili daje putem kapanja (infuzije). Sistemski steroidi mogu umiriti upalu i ublažiti bola, ali mogu povećati i rizik od određenih zdravstvenih problema.
  • opioidi su jaki lekovi protiv bolova koji se mogu koristiti samo pod medicinskim nadzorom. Dostupni su u mnogo različitih jačina, a neki su dostupni u obliku flastera. U ovu grupu spadaju lekovi poput morfijuma ili tramadola. Ovi lekovi mogu imati niz različitih neželjenih efekata, od kojih su neki ozbiljni zato je neophodan lekarski nadzor.
  • mišićni relaksansi su sedativi koji takođe opuštaju mišiće. Kao i drugi psihotropni lekovi, oni mogu izazvati umor i pospanost i uticati na vašu sposobnost vožnje.
  • Antikonvulzanti su lekovi se obično koriste da leče epilepsiju, ali neki su odobreni za lečenje nervnog bola (neuralgije). Njihovi neželjeni efekti uključuju pospanost i umor
  • benzodiazepini kao što je mogu dovesti do zavisnosti ako se uzimaju duže od dve nedelje I potrebno je kontrolisano ih dozirati pod lekarskim nadzorom.
  1. Kiropraktika kao najčešća “prva pomoć” kod diskus hernije

Opcije lečenja išijasa nakon iskliznuća diskusa uključuju kiropraktiku i tretmane zasnovane na fizičkim stimulansima. Kiropraktika može uključivati masaže i posebne tehnike za opuštanje napetih mišića ili zaključanih zglobova.

Osnovni zadatak kiropraktičara je da manipulativnom tehnikom otkloni blokadu nerva, a samim tim otkloni neuro-fiziološki blok na određenom nivou, pa da se nakon toga telu pruži mogućnost da počne prirodni proces izlečenja.

Iako je kiropraktika u odnosu na druge metode, dokazano najefikasnija u tretmanu diskus hernije lumbalnog dela kičme, napominjemo da je ovo vrlo rizična tehnika ukoliko je sprovodi nestručno lice.

Dakle, pre posete kiropaktičaru, obavezno se konsultujte sa nekim ko je već imao iskustva sa tim i može vam garantovati uspeh.

Tretmani zasnovani na fizičkim stimulansima koriste metode zagrevanja i hlađenja za ublažavanje bolova.

Ovi tretmani se takođe nazivaju pasivne terapije jer pacijenti ne moraju aktivno da učestvuju.

  1. Tretmani na bazi fizičkih stimulansa

Grejanje i hlađenje. Ovo je tehnika koja  uključuje upotrebu toplih obloga i grejnih flastera, toplu kupku, odlazak u saunu ili korišćenje infracrvene lampe. Toplota takođe može pomoći u opuštanju napetih mišića. Sa druge strane, hladne obloge, poput hladnih obloga ili pakovanja sa gelom, takođe se koriste za smirivanje nadraženih nerava.

Ultrazvučna terapija. Ovom terapijom se tretira donji deo leđa zvučnim talasima. Male vibracije koje se proizvode stvaraju toplotu i opuštaju tkivo tela.

Akupunktura je tehnika pri kojoj terapeut ubacuje fine igle u određene tačke na telu. Smatra se da ovo ublažava bol.

Još jedna od tehnika je Reiki  kao japanski tretman koji ima za cilj da ublaži bol korišćenjem specifičnih položaja ruku.

Moksibuscija je tehnika koja se koristi za zagrevanje određenih tačaka na telu postavljanjem zagrejanih igala ili svetlećih štapića blizu upalnih tačaka.

Postoji vrlo malo kvalitetnih studija o ovim tretmanima i nema dokaza da oni pomažu u ublažavanju bolova iako je dosta ljudi potvrdilo olakšanje nakon terapije.

  1. Injekcije u blizini kičme

Terapija injekcijama uglavnom koristi lokalne anestetike i/ili lekove za smanjenje upale kao što su steroidi. Ovi lekovi se ubrizgavaju u oblast koja neposredno okružuje zahvaćeni nervni koren.

Tokom ovog tretmana kičma se prati pomoću kompjuterske tomografije ili rendgenskih zraka kako bi se uverilo da je injekcija postavljena na tačno pravo mesto.

Injekcije blizu kičme mogu imati neželjene efekte kao što su krvarenje, infekcija i oštećenje nerava. Tretman koji uključuje injekcije tokom dužeg vremenskog perioda takođe može dovesti do slabosti i iz tog razloga se može dati samo ograničen broj injekcija.

Studije o tretmanima injekcijama su pokazale da su u stanju da ublaže išijas na nekoliko nedelja. Kao rezultat toga, ljudi su mogli lakše da se kreću dok su obavljali svoje svakodnevne aktivnosti.

  1. Ostanite aktivni

Akutni bol u donjem delu leđa obično nema jasan uzrok i nestaje sam od sebe nakon nekoliko dana. Čak i ako to uzrokuje iskliznuti diskus, vaše telo će verovatno moći da učini da problem nestane sam u roku od šest nedelja.

Imajte na umu da vam navedeni tretmani mogu pomoći da se osećate bolje i trpite manji bol, ali proces rehabilitacije traje.

Ako imate jak bol, kratkoročno olakšanje se može obezbediti ulaskom u položaj koji smanjuje opterećenje na leđima i upotrebom antiinflamatornih lekova ili lokalnih anestetika. Ali najveći deo posla obično obavlja samo telo.

Ipak, ukoliko simptomi iskliznuća diskusa traju duže vreme, teže se rehabilituju ili su prešli u hronično stanje, operacija može biti opcija da se pokuša ublažiti pritisak na zahvaćeni nerv.

Međutim, većina stručnjaka veruje da u mnogim situacijama operacija nije neophodna pa je uvek opcija da pokušate sa alternativnim načinima lečenja, nego se podvrgnete operativnom zahvatu.

Posebno je važno ostati što je moguće fizički aktivniji uprkos bolu, ali osluškujući svoj organizam. Ponekad je dovoljno vežbanje i održavanje snage torza je ključno kako biste sprečili da bol u leđima postane hroničan.

A i vežbanje pozitivno utiče i na raspoloženje.

Žan Vulić terapija dokazano efikasna za lečenje diskus hernije bez operacije

Umorni ste od konstantnog bola u leđima? Plašite se da bi se situacija sa vašim zdravljem mogla pogoršati, što bi vas, ne daj bože, dovelo do operacionog stola? Po svaku cenu ste spremni da zalečite diskuse u predelu vaših leđa koji izazivaju taj bol? Dobro došli na mesto gde počinje vaš život bez bola.

Diskus hernija je bolest diskusa. Najčešće nastaje usled degenerativnih promena, a ponekad i kao rezultat traume (udarca). Tokom trajanja bolesti može doći do protruzije bilo kog diska, međutim, neki od njih su češće zastupljeni, kao što je diskus hernija lumbalnog dela kičme. Simptomi su: bol u predelu leđa; bol u vratu; bol u mišićima; bol u grudima; bol u donjem delu leđa. Takođe, fizička aktivnost je često otežana, a mogu da se jave i glavobolje, vrtoglavice, kao i utrnulost ruku.

Osim u retkim, retkim slučajevima diskus hernije, koji zahtevaju operaciju, Žan Vulić terapija vas može dovesti do potpunog izlečenja od ove bolesti. Nakon 10 tretmana, možete očekivati oporavak vaših tkiva, nerava i mišića, što će učiniti da se povređeni diskusi vrate u svoje nekadašnje stanje i prvobitni položaj, a vas vratiti u život bez bola.

Pogledajte kako smo pomogli Milici da reši problem sa diskus hernijom

Kako izgleda Žan Vulić terapija?

Uz pomoć aparata sa odgovarajućom frekvencijom, odnosno impulsom, koji nanosimo na određeni deo tela razbijamo spazam u tkivu, i tako prokrvljujemo i razbuđujemo nerve, nakon čega se mišićima vraća pokretljivost.

Žan Vulić terapija je inovativna terapija za izlečenje od skoro svake vrste bola, osmišljena od strane višeg fizioterapeuta Žana Vulića.

Žan Vulić terapija je skoro pa bezbolna terapija, u okviru koje se laser sa određenom frenkvencijom nanosi na bolno mesto, ili tkiva koja su povezana sa bolom. Laser se na tkivima ili bolnim tačkama zadržava nekoliko sekundi, a celokupna terapija traje svega nekoliko minuta.

zan-vulic-foto

Ko je Žan Vulić?

Zdravo! Ja sam Žan, viši fizioterapeut i svoj život sam posvetio istraživanju otklanjanja bola.

Nakon što sam se u mladosti kroz izazovne treninge upoznao sa bolom, neko vreme sam tražio najbolji način za njegovo saniranje.

Međutim, nisam našao odgovarajuće rešenje, budući da mi je rečeno da treća opcija, osim injekcija i medikamenata ne postoji. Ali ja sam znao, a i osećao, da ovo naše moćno telo negde u sebi krije odgovor i rešenje za svaki bol, zasukao sam rukave i krenuo u istraživanje.

Nakon nekog vremena otkrio sam Žan Vulić terapiju, a onda i aparat, uz pomoć kojih sam počeo da lečim ljude na prirodan način.

Vrlo brzo sam shvatio i sebi potvrdio da su najsrećniji oni ljudi koje napusti veliki ili konstantan bol.