Zašto lekovi za opuštanje mišića i nerava nisu uvek najbolji izbor za lečenje mišićnih spazama?

‍Mišićni spazam predstavlja iznenadnu i nevoljnu kontrakciju jednog ili više mišića. Iako spazam može biti kratkotrajan i trajati samo nekoliko sekundi, često se dešava da izazove jak bol i traje duže, otežavajući svakodnevne aktivnosti. U osnovi, tokom spazma, mišići se stegnu do te mere da gube sposobnost normalnog opuštanja.

‍Tradicionalno, za rešavanje ovog problema često se koriste lekovi za opuštanje mišića i nerava, ali oni nisu uvek najbolje rešenje.

‍Njihovo delovanje je obično privremeno i usmereno na simptome, a ne na uzrok problema. Pored toga, lekovi mogu izazvati brojne nuspojave poput pospanosti, vrtoglavice i zavisnosti kod duže upotrebe.

‍Umesto oslanjanja na medikamente, Žan Vulić terapija nudi inovativan i prirodan pristup u tretmanu mišićnih spazama. Ova terapija koristi specijalizovane aparate sa određenim frekvencijama koje ciljano deluju na problematična tkiva. Na taj način, spazam se razbija, poboljšava se cirkulacija, a mišićima i nervima vraća prirodna pokretljivost.

Mišićni spazam može biti izazvan različitim faktorima

1. Fizička akivnost i spazam mišića

Intenzivna ili dugotrajna fizička aktivnost, posebno u vrućim klimatskim uslovima, može povećati rizik od mišićnih spazama.

‍Znojenje dovodi do gubitka tečnosti i elektrolita (kao što su natrijum, kalijum, magnezijum i kalcijum), što je ključno za normalno funkcionisanje mišića. Kada se ti elementi ispiru iz tela i nisu adekvatno nadoknađeni, može doći do poremećaja u radu mišića, uzrokujući mišićni spazam.‍

Spazam povezan sa fizičkim naporom često se pojavljuje u mišićima koji su bili najaktivniji tokom vežbanja, što znači da su mišići nogu, poput listova, često pogođeni. To je zato što su listovi važni u aktivnostima kao što je trčanje ili biciklizam, te se snažno koriste tokom tih vežbi.

Adekvatna hidratacija, pravilna ishrana bogata elektrolitima i odgovarajuće zagrevanje pre vežbanja mogu pomoći u prevenciji mišićnih spazama.

Ako osoba doživi mišićni spazam, sledeći koraci mogu pomoći da se ublaži bol i opusti mišić:

• Prestanak aktivnosti koja izaziva spazam.
• Lagano istezanje zahvaćenog mišića da se ublaži spazam.
• Masaža mišića kako bi se poboljšala cirkulacija i umanjila napetost.
• Primena toplote na mišić može pomoći kod opuštanja, dok hladne obloge mogu smanjiti bol i upalu.
• Uzimanje tečnosti i elektrolita za rehidraciju tela.

Ako spazam mišića postane redovan ili posebno bolan, poseta lekaru za dalju evaluaciju može biti neophodna kako bi se isključili drugi medicinski problemi.

2. Dehidracija doprinosi pojavi mišićnih spazama

Nedostatak tečnosti u organizmu, poznatiji kao dehidracija, definitivno može doprineti pojavi mišićnih spazama. Tečnosti su ključne za pravilnu funkciju mišića iz više razloga.

Tečnosti pomažu u održavanju adekvatnog volumena krvi, što je važno za isporuku kiseonika i hranljivih materija mišićima kao i za uklanjanje otpadnih produkata iz mišićnog tkiva.

Adekvatna hidratacija pomaže održavanju elektrolitske ravnoteže, što je neophodno za normalno funkcionisanje mišićnih i nervnih ćelija. Elektroliti kao što su natrijum, kalijum, magnezijum i kalcijum igraju ključne uloge u provođenju nervnih signala i kontrakciji mišića.

Tečnosti pomažu u regulaciji telesne temperature tokom vežbanja. Kroz znojenje, telo se hladi, ali ujedno gubi vodu i elektrolite, što može dovesti do dehidracije ako ta tečnost nije adekvatno nadoknađena.

‍Tečnosti deluju kao mazivo za zglobove, smanjujući rizik od povreda koje bi mogle biti povezane sa spazmima mišića zbog prekomernog naprezanja.

‍Kada telo nije dovoljno hidratizirano ili kada je ravnoteža elektrolita poremećena, mišići bi mogli izgubiti sposobnost opuštanja, dovodeći do grčeva ili spazama. To je razlog zašto je važno unositi dovoljno tečnosti pre, tokom i nakon vežbanja, posebno u vrućim uslovima ili tokom intenzivnih i dugotrajnih aktivnosti.

3. Nedostatak elektrolita i spazam mišića

Elektroliti kao što su kalijum, magnezijum, kalcijum i natrijum su vitalni za normalno funkcionisanje mišića. Neravnoteža ovih elektrolita zbog, na primer, znojenja tokom intenzivnog vežbanja ili diuretika, može izazvati spazam mišića.

‍Prekomerno znojenje tokom intenzivnog vežbanja, kao i upotreba diuretika koji povećavaju izlučivanje urina, mogu dovesti do gubitka elektrolita i tečnosti, što značajno povećava rizik od mišićnih spazama i opšte dehidracije.

Pravilna hidratacija i adekvatan unos elektrolita su ključni za prevenciju ovih problema.

4. Umor mišića i spazam

Prekomerno korišćenje određene mišićne grupe može dovesti do njihovog umora i spazma, posebno ako mišić nije naviknut na aktivnost ili je preopterećen.

Intenzivna ili dugotrajna aktivnost povećava stvaranje metaboličkih otpadnih proizvoda, kao što su laktat i ioni vodonika, koji mogu dovesti do smanjenja pH unutar mišića i uticati na mišićnu funkciju. Umorni mišići su manje efikasni u izbacivanju ovih otpadnih materija, što može izazvati spazam.

Kada se mišići intenzivno koriste, potrebno im je vreme da se oporave i poprave mikrotraume koje nastaju tokom vežbanja. Bez odgovarajućeg vremena za oporavak, mišići mogu postati preopterećeni i podložniji spazmima.

Ako mišić nije naviknut na određenu vrstu aktivnosti, neuobičajeno opterećenje može dovesti do stresa mišića i vezivnog tkiva, što može izazvati bol i spazam.

Kada se mišići preterano opterete iznad svojih kapaciteta, to može dovesti do oštećenja ili preterane napetosti što može takođe izazvati mišićne spazme.

Da bi se ovo predupredilo, važno je:

• Pravilno se zagrevati pre vežbanja kako bi mišići bili pripremljeni za povećano opterećenje.
• Postepeno povećavati intenzitet i volumen treninga, što omogućava mišićima da se prilagode i jačaju bez preopterećenja.
• Omogućiti adekvatan oporavak putem odmora i regenerativnih tehnika kao što su istezanje, masaža, i odgovarajuća hidratacija i ishrana.
• Pratiti prihvatljiv ritam tokom vežbi i prepoznavati signale tela kako bi se izbegao prekomerni napor.

Ako ste početnik u vežbanju ili se vraćate vežbanju nakon pauze, počnite sa lakšim, manje zahtevnim aktivnostima i postepeno napredujte ka težim vežbama kako bi se smanjio rizik od povreda i spazama.

5. Neadekvatno zagrevanje povećava rizik od mišičnih spazama

Neizvršavanje adekvatnih pripremnih vežbi pre intenzivne fizičke aktivnosti može povećati rizik od mišićnih spazama.

Zagrevanje služi nekoliko ključnih funkcija koje pripremaju telo za napor:

• Zagrevanje postepeno povećava telesnu temperaturu, što poboljšava elastičnost mišića, smanjuje njihovu krutost i smanjuje rizik od povreda, uključujući spazam.
• Laganija aktivnost pred sam trening poboljšava protok krvi, što osigurava da mišići dobijaju više kiseonika i hranljivih materija potrebnih za proizvodnju energije.
• Postepeno povećanje srčane frekvencije sprečava nagli stres na kardiovaskularni sistem i pomaže u postavljanju ritma disanja koji je optimalan za veće napore.
• Kroz zagrevanje, mozak se priprema na telesni napor i fokusira se na predstojeću aktivnost.

Zagrevanje obično uključuje nekoliko minuta laganog kardiovaskularnog vežbanja, kao što je hodanje, trčanje na mestu ili vožnja bicikla, praćeno serijom dinamičkih istezanja koja ciljaju mišićne grupe koje će se koristiti tokom vežbanja. Pored toga, i tehničke pripremne vežbe koje imitiraju pokrete specifični za predstojeću aktivnost takođe mogu biti korisne.

Preskakanje ovih koraka može dovesti do toga da mišići ostanu kruti i neelastični, što ih čini sklonijim spazmu kada su izloženi iznenadnom, intenzivnom naporu.

6. Medicinska stanja

Neke bolesti i stanja, kao što su bolesti nervnog sistema, poremećaji cirkulacije, problemi sa elektrolitima, i drugi zdravstveni problemi mogu prouzrokovati mišićne spazme.

Neki od uzroka koji mogu dovesti do mišićnih spazama uključuju:

• Stanja kao što su multipla skleroza, amiotrofična lateralna skleroza (ALS), i spinalna mišićna atrofija mogu uticati na način na koji nervi komuniciraju sa mišićima, dovodeći do spazama.
• Slaba cirkulacija u ekstremitetima može smanjiti dotok krvi i kiseonika do mišića, što može izazvati grčeve.
• Hipotireoza (slaba funkcija štitnjače) može dovesti do mišićnih grčeva.
• Oštećenje bubrega može uticati na nivoe elektrolita i tečnosti u telu i izazvati mišićne grčeve.
• Neke vrste lekova i zabranjenih supstanci mogu izazvati mišićne spazme kao nuspojavu.
• Određene hronične bolesti, kao što su dijabetes i vaskularne bolesti, takođe mogu povećati rizik od mišićnih spazama.

Zbog raznolikosti mogućih uzroka, važno je identifikovati osnovni problem ako se mišićni spazmi često ponavljaju ili su posebno bolni, tako da se može pratiti adekvatno lečenje. U nekim slučajevima, osnovna stanja mogu zahtevati specifičan medicinski tretman da bi se kontrolisali spazmi.

Mišićni spazam obično prolazi sam i može se lečiti mirovanjem, primenom hladnih ili toplih obloga, laganim istezanjem mišića ili masažom. Međutim, ako su spazmi česti, jako bolni, ili ukoliko postaju hronični, trebalo bi posetiti lekara radi dalje dijagnostike i tretmana.

Kod osoba sa hroničnim mišićnim spazmima možda će biti potrebna specijalizovana terapija, uključujući lekove ili fizioterapiju, zavisno od osnovnog uzroka.

ULOGA LEKOVA ZA OPUŠTANJE MIŠIĆA I NERAVA

Lekovi za opuštanje mišića i nerava, poznati kao miorelaksansi, imaju svoju ulogu u lečenju mišićnih spazama, ali nisu uvek najbolji izbor za svakog pacijenta ili situaciju.

Evo nekoliko razloga zašto se ponekad izbegavaju ili koriste s oprezom:

• Nuspojave: Miorelaksansi mogu izazvati niz nuspojava, uključujući pospanost, umor, vrtoglavicu, glavobolju, suva usta, nizak krvni pritisak, slabost, zamućen vid, ili probleme sa disanjem. Ove nuspojave mogu biti posebno problematične za starije osobe ili osobe koje upravljaju vozilima ili rade poslove koji zahtevaju koncentraciju.
• Potencijal za zavisnost: Neki miorelaksansi, posebno oni koji deluju na centralni nervni sistem, mogu izazvati fizičku ili psihičku zavisnost ako se koriste duže vreme ili u većim dozama.
• Interakcije s drugim lekovima: Miorelaksansi mogu interagovati sa drugim lekovima koje osoba možda uzima, što može izazvati neželjene reakcije ili umanjiti efikasnost nekog od lekova.
• Praćenje stanja: Korišćenje miorelaksanata može prikriti simptome, što otežava lekarima praćenje stanja i određivanje pravog uzroka mišićnih spazama.
• Temeljni uzroci: Mišićni spazmi često mogu biti znak drugog zdravstvenog problema ili neravnoteže u telu (kao što je nedostatak elektrolita). U takvim situacijama, važno je lečiti osnovni problem umesto da se samo maskiraju simptomi.
• Ograničenja u dužini terapije: Miorelaksansi obično nisu namenjeni za dugotrajnu upotrebu. Hronični problemi s mišićima bolje je rešavati kroz terapeutske vežbe, fizikalnu terapiju ili druge metode.
• Efikasnost: U nekim slučajevima miorelaksansi nisu efikasniji od analgetika ili nesteroidnih protivupalnih lekova (NSAID), a imaju više potencijalnih nuspojava.
• Specifičnost: Neki mišićni spazmi mogu zahtevati specifične vrste tretmana (npr. botulinski toksin za spastičnost u određenim neurološkim stanjima) koje miorelaksansi ne mogu da pruže.

Stoga, pre nego što se odluči za upotrebu miorelaksanata, važno je da lekar proceni sve ove faktore i odluči da li su oni u konkretnom slučaju zaista najbolji izbor za pacijenta. U mnogim slučajevima, druge terapijske opcije mogu biti sigurnije i efikasnije u lečenju osnovnog problema.

Žan Vulić terapija kao efikasna alternativa

Žan Vulić terapija predstavlja savremeno, inovativno rešenje za tretman mišićnih spazama, koje na bezbedan i efikasan način otklanja uzrok problema, a ne samo simptome.

Za razliku od tradicionalnih metoda lečenja, koje često uključuju lekove sa mogućim neželjenim efektima, ova terapija pruža brzo, gotovo bezbolno rešenje uz minimalno trajanje tretmana.

Ukoliko tražite način da se oslobodite bola, poboljšate pokretljivost i povratite kvalitet života bez oslanjanja na medikamente, Žan Vulić terapija je pravi izbor za vas.

Zakoračite ka trajnom rešenju – vreme je za promenu!

‍Zakažite prvi pregled i terapiju!

Žan Vulić terapija dokazano efikasna za lečenje diskus hernije bez operacije

Umorni ste od konstantnog bola u leđima? Plašite se da bi se situacija sa vašim zdravljem mogla pogoršati, što bi vas, ne daj bože, dovelo do operacionog stola? Po svaku cenu ste spremni da zalečite diskuse u predelu vaših leđa koji izazivaju taj bol? Dobro došli na mesto gde počinje vaš život bez bola.

‍Diskus hernija je bolest diskusa. Najčešće nastaje usled degenerativnih promena, a ponekad i kao rezultat traume (udarca). Tokom trajanja bolesti može doći do protruzije bilo kog diska, međutim, neki od njih su češće zastupljeni, kao što je diskus hernija lumbalnog dela kičme.

Simptomi su: bol u predelu leđa; bol u vratu; bol u mišićima; bol u grudima; bol u donjem delu leđa. Takođe, fizička aktivnost je često otežana, a mogu da se jave i glavobolje, vrtoglavice, kao i utrnulost ruku.

Osim u retkim, retkim slučajevima diskus hernije, koji zahtevaju operaciju, Žan Vulić terapija vas može dovesti do potpunog izlečenja od ove bolesti. Nakon 10 tretmana, možete očekivati oporavak vaših tkiva, nerava i mišića, što će učiniti da se povređeni diskusi vrate u svoje nekadašnje stanje i prvobitni položaj, a vas vratiti u život bez bola.

Uz pomoć aparata sa odgovarajućom frekvencijom, odnosno impulsom, koji nanosimo na određeni deo tela razbijamo spazam u tkivu, i tako prokrvljujemo i razbuđujemo nerve, nakon čega se mišićima vraća pokretljivost.

Žan Vulić terapija je inovativna terapija za izlečenje od skoro svake vrste bola, osmišljena od strane višeg fizioterapeuta Žana Vulića.

Žan Vulić terapija je skoro pa bezbolna terapija, u okviru koje se laser sa određenom frenkvencijom nanosi na bolno mesto, ili tkiva koja su povezana sa bolom. Laser se na tkivima ili bolnim tačkama zadržava nekoliko sekundi, a celokupna terapija traje svega nekoliko minuta.

Zdravo! Ja sam Žan, viši fizioterapeut i svoj život sam posvetio istraživanju otklanjanja bola.

Nakon što sam se u mladosti kroz izazovne treninge upoznao sa bolom, neko vreme sam tražio najbolji način za njegovo saniranje.

Međutim, nisam našao odgovarajuće rešenje, budući da mi je rečeno da treća opcija, osim injekcija i medikamenata ne postoji. Ali ja sam znao, a i osećao, da ovo naše moćno telo negde u sebi krije odgovor i rešenje za svaki bol, zasukao sam rukave i krenuo u istraživanje.

Nakon nekog vremena otkrio sam Žan Vulić terapiju, a onda i aparat, uz pomoć kojih sam počeo da lečim ljude na prirodan način.

Vrlo brzo sam shvatio i sebi potvrdio da su najsrećniji oni ljudi koje napusti veliki ili konstantan bol.