Pad stopala kod diskus hernije: Simptomi i lečenje

Bol u kičmi predstavlja jedan od najučestalijih zdravstvenih problema sa kojima se suočava savremeno društvo. U većini slučajeva, ovaj bol je rezultat diskus hernije.

Diskus hernija se najčešće javlja u ovim delovima kičme

1. Donji deo kičme (lumbalni deo): Ovo je najčešća lokacija diskus hernije, zato što je donji deo kičme izložen najvećem opterećenju zbog nošenja težine tela i vršenja raznih pokreta.
2. Vratni deo kičme (cervikalni deo): Ova oblast je druga po učestalosti kada je reč o diskus herniji (diskus hernija vrata), uglavnom zbog stalnog naprezanja i lošeg držanja prilikom sedenja, posebno kod ljudi koji provode mnogo vremena radeći za računarom.
3. Grudni deo kičme (torakalni deo): znatno je ređe pogođen ovim problemom, delom zbog činjenice da je manje pokretan i podložan stresu u odnosu na lumbalni i cervikalni deo.

Statistike pokazuju da diskus hernija dva puta češće pogađa muškarce nego žene. Rizik od nastanka ovog problema povećava se s godinama, posebno kod osoba starijih od 40 godina. Međutim, nije isključen ni kod mlađih osoba, obzirom na sedentarni način života, nepravilnu ishranu, loše držanje i nedovoljno fizičke aktivnosti, koji su sve češći u modernom društvu.

Žan Vulić terapija je savremena metoda koja uz pomoć lasera niske snage deluje direktno na nervne završetke, brzo smanjujući bol i koristi za efikasno lečenje diskus hernije i njenih simptoma, uključujući pad stopala. Ova terapija deluje direktno na oštećene nerve, smanjujući bol i poboljšavajući funkciju mišića, što omogućava pacijentima brži oporavak i povratak normalnim aktivnostima.

Pacijenti koji su iskusili Žan Vulić terapiju često prijavljuju značajno smanjenje bola i poboljšanje pokretljivosti već nakon nekoliko sesija. Ova metoda je neinvazivna i prilagođena individualnim potrebama, što je čini idealnim izborom za one koji traže efikasno rešenje za diskus herniju i pad stopala.

PAD STOPALA KOD DISKUS HERNIJE U LUMBALNOM DELU KIČME

Pad stopala, poznat i kao "foot drop", je poteškoća u podizanju prednjeg dela stopala, što može biti posledica različitih medicinskih stanja, uključujući diskus herniju u lumbalnom delu kičme. Ovo stanje može biti posledica pritiska koji diskus hernija vrši na nervne korene koji vode prema nogama.

UZROCI PADA STOPALA

Pad stopala opisuje otežano dizanje prednjeg dela stopala, što rezultira njegovim "padanjem" i može izazvati povlačenje stopala po tlu dok osoba hoda. Uzroci pada stopala su raznoliki i mogu biti povezani sa različitim neurološkim, mišićnim ili anatomskim problemima. Ovo stanje obično utiče na sposobnost osobe da diže stopalo na zglobovima skočnog zgloba.

Najčešći uzroci pada stopala uključuju:

• Oštećenje perifernih nerava: Najčešće je zahvaćen peronealni nerv, koji se nalazi blizu površine kolena i ide do stopala. Oštećenje može biti rezultat povrede, pritiska dužeg vremena (kao kod dugotrajnog sedenja ili spavanja na tvrdoj površini), ili operacije.
• Moždani udar: Moždani udar može izazvati paralizu ili slabost u određenim delovima tela, uključujući noge, što može dovesti do pada stopala.
• Multipla skleroza (MS): MS može ometati signalizaciju između mozga i delova tela, uključujući stopalo.
• Oštećenje kičmene moždine: Povrede ili bolesti koje zahvaćaju kičmenu moždinu mogu ometati funkciju stopala.
• Mišićne ili probleme sa tetivama: Ovo može uključivati uslove poput mišićne distrofije, koja utiče na mišiće i dovodi do njihove slabosti i atrofije, ili povrede Ahilove tetive ili mišića potkolenice.
• Anatomske abnormalnosti: Strukturalni problemi s nogama ili stopalima, uključujući prethodne povrede, mogu dovesti do pada stopala.
• Bolesti koje utiču na nervni sistem: Bolesti kao što su dijabetes i amiotrofična lateralna skleroza (ALS) mogu oštetiti nervni sistem i uticati na kontrolu mišića, uključujući one koji kontrolišu podizanje stopala.

SIMPTOMI PADA STOPALA

Pad stopala karakteriše nemogućnost podizanja prednjeg dela stopala i prstiju, što često dovodi do šepanja i potrebe da se podiže veći deo noge dok osoba hoda. Ovakav hod se često opisuje kao "peta-prsti" hod. Osim toga, može biti prisutna slabost, utrnulost ili bol u nozi ili stopalu.

Simptomi pada stopala tipično uključuju:

• Poteškoće sa podizanjem prednjeg dela stopala ili prstiju (dorsifleksija),
• Visok hod, gde osoba podiže koleno više nego uobičajeno tokom hodanja,
• Vučenje nožnog prsta o pod prilikom hodanja,
• Oslonac na spoljašnji deo stopala prilikom hodanja,
• Mišićnu slabost u stopalu, nozi, ili zglobu,
• Trzanje nožnih prstiju ili stopala,
• Bol ili neprijatan osećaj u nogama (može, ali ne mora biti prisutan).

DIJAGNOZA

Za dijagnostikovanje pada stopala usled diskus hernije obično su potrebni:

Fizički pregled - lekar može testirati snagu, fleksibilnost i reflekse.

Lekar će tražiti od pacijenta da izvrši određene pokrete, poput hodanja na prstima ili petama, kako bi ocenio snagu mišića koji su pod uticajem potencijalne diskus hernije.
Provera fleksibilnosti i opsega pokreta. Lekar može testirati kako se pokretljivost zgloba gležnja i stopala može povezati sa diskus hernijom.
Pod fizičkim pregledom je i testiranje refleksa, posebno Ahilovog refleksa, koji može biti umanjen ili odsutan kod određenih oblika povrede nerva povezanih sa diskus hernijom.
Proverava se prisustvo ili odsustvo senzacija u nogama i stopalima kako bi se uočilo da li postoji neurološki deficit.

Magnetna rezonanca (MRI) - omogućava detaljan prikaz mekih tkiva, uključujući diskove i nerve.

Magnetna rezonanca (MRI) igra ključnu ulogu u dijagnostikovanju stanja kao što je diskus hernija, uključujući i one koje dovode do pojave "pada stopala". MRI koristi snažno magnetno polje i radio talase za stvaranje detaljnih slika unutrašnjih struktura tela, što uključuje meka tkiva kao što su međupršljeni diskovi, nervi, mišići i ligamenti.
MRI može pokazati prisustvo i tačnu lokaciju pritiska ili oštećenja nervnih struktura, što može doprineti simptomima kao što je pad stopala.
Za razliku od CT skeniranja ili tradicionalnih rendgenskih snimaka, MRI ne koristi jonizirajuće zračenje, što ga čini sigurnijom opcijom za detaljno vizualizovanje tkiva bez potencijalnih rizika vezanih za izloženost zračenju.
MRI pruža veoma precizne informacije koje lekaru omogućavaju da donese najbolju odluku o adekvatnom planu lečenja. Ako su potrebni hirurški zahvati, MRI snimci mogu poslužiti kao detaljna mapa za planiranje operacije.
Osim što može identifikovati uzrok pada stopala, MRI takođe može otkriti druge potencijalne probleme u kičmi ili okolnom mekom tkivu, što može biti korisno za kompletnu dijagnostiku i lečenje.
Uz njegove sposobnosti detaljnog prikaza i sigurnosti, MRI se smatra zlatnim standardom u vizualizaciji problema povezanih sa kičmom i međupršljenovim diskovima. Razumevanje rezultata MRI-a, zajedno sa kliničkim pregledom, omogućava lekarima da naprave tačnu dijagnozu i predlože najefektivniji plan lečenja za pacijente sa diskus hernijom.

Elektromiografija (EMG) i studije provodljivosti nerava - mogu se koristiti za procenu funkcije i zdravlja nerva i mišića.

Ovi testovi su izuzetno korisni u identifikaciji povreda ili bolesti koje utiču na mišićno-nervni sistem.
EMG meri električnu aktivnost mišića. Test se obavlja umetanjem tanke igle (elektrode) kroz kožu u tkivo mišića. Igle elektrode detektuju električnu aktivnost koja se dešava tokom mišićne kontrakcije kao i kada mišići miruju.
EMG pomaže u otkrivanju nenormalne električne aktivnosti mišića koja može biti rezultat stanja ili bolesti nervnog sistema. Na primer, može otkriti da li slabost mišića proizlazi iz problema u mišićima ili iz poremećaja koji utiče na nerve koji upravljaju mišićima.
Istraživanja provodljivosti nerava su testovi mere kako brzo i efikasno nervi mogu slati električne signale. Tokom testa, mali elektrošokovi se primenjuju na nerv za merenje brzine i snage signala koji prolazi kroz nerv.
Istraživanja provodljivosti nerava mogu identifikovati oštećenje ili abnormalno funkcionisanje nerava, što može ukazivati na prisustvo različitih tipova neuropatija ili drugih nervnih poremećaja, kao što su sindrom karpalnog tunela ili periferna neuropatija.
Prednosti EMG i Studija provodljivosti nerava leži u njihovoj sposobnosti da predstavljaju objektivan način za merenje električne aktivnosti i funkcije nerava i mišića. Pomažu u diferencijaciji između mišićnih i nervnih poremećaja. Pružaju ključne informacije za dijagnozu, kao i za planiranje tretmana i praćenje njegove efikasnosti.
Kombinovani, EMG i studije provodljivosti nerava pružaju kompletan prikaz funkcionalnog stanja mišićno-nervnog sistema, omogućavajući lekarima da tačno identifikuju izvore problema povezanih sa nervima ili mišićima. Ovi testovi su posebno vredni kada se radi o dijagnosticiranju neuromuskularnih poremećaja, prateći progresiju bolesti i planiranju tretmana.

LEČENJE PADA STOPALA

Lečenje pada stopala znatno varira i zavisi od osnovnog uzroka problema, kao i od toga koliko je stanje napredovalo. Pristupi lečenju mogu biti nehirurški ili hirurški, i mogu uključivati sledeće:

Nehirurško lečenje pada stopala

• Fizikalna terapija: Vežbe za jačanje mišića, poboljšanje fleksibilnosti i povećanje opsega pokreta mogu pomoći u poboljšanju funkcije stopala. Terapeuti takođe mogu raditi na poboljšanju šeme hoda osobe.
• Ortoze za stopalo (AFO - Ankle Foot Orthosis): Ovi uređaji pružaju podršku slabijem stopalu i mogu pomoći da se stopalo postavi u neutralan položaj. Ortoze se mogu prilagođavati pojedinim potrebama.
• Lekovi: Ukoliko je pad stopala rezultat upale, određeni lekovi (kao što su kortikosteroidi ili nesteroidni antiinflamatorni lekovi) mogu pomoći u smanjenju otoka i bola.
• Nervno-mišićna stimulacija: Električni stimulatori mogu se koristiti za poboljšanje funkcije nerava i mišića.
• Promene u načinu života: Saveti o korišćenju pravilne obuće, pomagala za hodanje kao što su štapovi ili hodalice, i izbegavanje aktivnosti koje bi mogle dovesti do povreda ili pogoršanja stanja.

Hirurško lečenje pada stopala

• Transfer tetiva: Hirurški zahvat kojim se premesti ispravna tetiva kako bi se pomoglo podizanju stopala.
• Korekcija nerava: Ako je uzrok pada stopala oštećenje nerava, operacija može pokušati da popravi ili ponovo uspostavi funkciju nerva.
• Fuzija kostiju (artrodeza): Fuzija kostiju zgloba može se izvesti kako bi se stabilizovao ili ispravio položaj stopala i skočnog zgloba.
• Drugi hirurški postupci: U zavisnosti od uzroka, drugi hirurški postupci mogu biti potrebni za rešavanje specifičnih anatomskih ili funkcionalnih problema.

Multidisciplinarni pristup

Često se preporučuje multidisciplinarni pristup koji uključuje neurologe, ortopede, fizioterapeute, i druge specijaliste kako bi se osiguralo sveobuhvatno lečenje i prilagođavanje na svakodnevne aktivnosti.
Važno je napomenuti da se lečenje pada stopala mora prilagoditi pojedinačnim potrebama pacijenta i da kontinuirano praćenje i evaluacija stanja igraju ključnu ulogu u upravljanju ovim stanjem. Pacijent treba blisko sarađivati sa timom zdravstvenih profesionalaca kako bi identifikovao najbolje strategije za održavanje mobilnosti i nezavisnosti.

PREVENCIJA I OPORAVAK

Upravljanje osnovnim uzrocima, kao što je diskus hernija, ključno je za prevenciju daljeg pogoršanja pada stopala. Vežbe, pravilno podizanje teških predmeta i održavanje opšteg zdravlja kičme mogu pomoći u smanjenju rizika.
Redovna komunikacija sa lekarima, uključujući fizioterapeute i specijaliste za bol, pomoći će u optimalnom pristupu lečenju ovog stanja.

Pravovremeno reagovanje može sprečiti dalje komplikacije i poboljšati kvalitet vašeg života.

Posetite našu kliniku i iskusite efikasnost Žan Vulić terapije.

Naš stručni tim je posvećen vašem oporavku i povratku normalnim životnim aktivnostima.

Zakažite svoj prvi pregled i besplatnu terapiju već danas!

Ne dozvolite da vas bol i ograničenja sprečavaju u svakodnevnim aktivnostima.

Kontaktirajte nas i napravite prvi korak ka životu bez bola.

Žan Vulić terapija dokazano efikasna za lečenje diskus hernije bez operacije

Umorni ste od konstantnog bola u leđima? Plašite se da bi se situacija sa vašim zdravljem mogla pogoršati, što bi vas, ne daj bože, dovelo do operacionog stola? Po svaku cenu ste spremni da zalečite diskuse u predelu vaših leđa koji izazivaju taj bol? Dobro došli na mesto gde počinje vaš život bez bola.
‍Diskus hernija je bolest diskusa. Najčešće nastaje usled degenerativnih promena, a ponekad i kao rezultat traume (udarca).
Tokom trajanja bolesti može doći do protruzije bilo kog diska, međutim, neki od njih su češće zastupljeni, kao što je diskus hernija lumbalnog dela kičme. Simptomi su: bol u predelu leđa; bol u vratu; bol u mišićima; bol u grudima; bol u donjem delu leđa. Takođe, fizička aktivnost je često otežana, a mogu da se jave i glavobolje, vrtoglavice, kao i utrnulost ruku.
Osim u retkim, retkim slučajevima diskus hernije, koji zahtevaju operaciju, Žan Vulić terapija vas može dovesti do potpunog izlečenja od ove bolesti. Nakon 10 tretmana, možete očekivati oporavak vaših tkiva, nerava i mišića, što će učiniti da se povređeni diskusi vrate u svoje nekadašnje stanje i prvobitni položaj, a vas vratiti u život bez bola.

Uz pomoć aparata sa odgovarajućom frekvencijom, odnosno impulsom, koji nanosimo na određeni deo tela razbijamo spazam u tkivu, i tako prokrvljujemo i razbuđujemo nerve, nakon čega se mišićima vraća pokretljivost.

Žan Vulić terapija je inovativna terapija za izlečenje od skoro svake vrste bola, osmišljena od strane višeg fizioterapeuta Žana Vulića.

Žan Vulić terapija je skoro pa bezbolna terapija, u okviru koje se laser sa određenom frenkvencijom nanosi na bolno mesto, ili tkiva koja su povezana sa bolom. Laser se na tkivima ili bolnim tačkama zadržava nekoliko sekundi, a celokupna terapija traje svega nekoliko minuta.

Zdravo! Ja sam Žan, viši fizioterapeut i svoj život sam posvetio istraživanju otklanjanja bola.
Nakon što sam se u mladosti kroz izazovne treninge upoznao sa bolom, neko vreme sam tražio najbolji način za njegovo saniranje.
Međutim, nisam našao odgovarajuće rešenje, budući da mi je rečeno da treća opcija, osim injekcija i medikamenata ne postoji. Ali ja sam znao, a i osećao, da ovo naše moćno telo negde u sebi krije odgovor i rešenje za svaki bol, zasukao sam rukave i krenuo u istraživanje.

Nakon nekog vremena otkrio sam Žan Vulić terapiju, a onda i aparat, uz pomoć kojih sam počeo da lečim ljude na prirodan način.
Vrlo brzo sam shvatio i sebi potvrdio da su najsrećniji oni ljudi koje napusti veliki ili konstantan bol.