Spinalna stenoza: zašto se bol u nogama pojačava pri hodu i stajanju?

Bol u donjem delu leđa koji se širi u noge, osećaj težine, trnjenje ili slabost koja se javlja nakon nekoliko minuta hodanja često se pripisuju umoru, išijasu ili problemima sa cirkulacijom. Međutim, kada se tegobe redovno pojačavaju tokom stajanja i hodanja, a smanjuju nakon sedenja ili naginjanja tela napred, jedan od mogućih uzroka može biti spinalna stenoza.

Spinalna stenoza predstavlja suženje prostora unutar kičmenog kanala kroz koji prolaze kičmena moždina i nervi. Kada taj prostor postane nedovoljan, može doći do pritiska ili iritacije nervnih struktura.

Najčešće se javlja u donjem, odnosno lumbalnom delu kičme, kada govorimo o lumbalnoj spinalnoj stenozi, ali se može pojaviti i u vratnom delu kičmenog stuba.

Posebno karakterističan simptom lumbalne spinalne stenoze jeste bol u nogama pri hodu i dužem stajanju. Zbog toga neke osobe vremenom primećuju da mogu da pređu sve kraću udaljenost pre nego što budu prinuđene da zastanu ili sednu.

Razumevanje razloga zbog kojeg se ovo događa važan je prvi korak ka pravilnoj dijagnostici i izboru odgovarajućeg načina lečenja.

Šta je spinalna stenoza?

Kičmeni stub nije samo niz pršljenova koji daju stabilnost našem telu. Unutar njega nalazi se kičmeni kanal kroz koji prolaze veoma važne nervne strukture.

Kada zbog promena na pršljenovima, diskovima, zglobovima ili ligamentima dođe do smanjenja raspoloživog prostora, govorimo o spinalnoj stenozi ili suženju kičmenog kanala.

Samo postojanje suženja na snimku ne znači nužno da će osoba imati tegobe. Kod nekih ljudi radiološke promene mogu biti izražene, a simptomi veoma blagi ili potpuno odsutni.

Problem nastaje kada suženje počne da utiče na nerve.

Tada se mogu javiti:

• bol u donjem delu leđa,
• bol koji se širi u zadnjicu i noge,
• trnjenje i peckanje,
• utrnulost nogu ili stopala,
• osećaj težine u nogama,
• slabost mišića,
• nesigurnost pri hodu,
• ograničenje dužine hodanja.

Simptomi zavise od toga koji deo kičmenog kanala je sužen i koje nervne strukture su zahvaćene.

Lumbalna spinalna stenoza je najčešći oblik

Kada se suženje nalazi u donjem delu kičme, govorimo o lumbalnoj spinalnoj stenozi.

Upravo kroz ovaj deo kičmenog stuba prolaze nervi koji dalje vode prema zadnjici, kukovima, nogama i stopalima. Pritisak ili iritacija tih nerava zato ne moraju izazivati samo bol u leđima.

Kod nekih osoba dominantni simptomi nalaze se upravo u nogama.

Mogu se javiti bol, peckanje ili trnjenje u jednoj ili obe noge, osećaj da su noge teške, slabost nakon dužeg hodanja ili potreba da osoba napravi pauzu i sedne.

Ovaj obrazac tegoba poznat je kao neurogena klaudikacija i jedan je od karakterističnih simptoma lumbalne spinalne stenoze.

Zašto se bol u nogama pojačava pri hodu?

Jedna od najzanimljivijih karakteristika spinalne stenoze jeste činjenica da se simptomi često menjaju u zavisnosti od položaja kičme.

Kada stojimo uspravno ili hodamo, donji deo kičme prirodno može zauzeti položaj blagog opružanja unazad. Kod osobe koja već ima sužen kičmeni kanal, takav položaj može dodatno smanjiti prostor dostupan nervima.

Zbog toga se tokom hodanja postepeno mogu javiti:

• bol u jednoj ili obe noge,
• trnjenje,
• osećaj zatezanja,
• slabost,
• težina u nogama,
• osećaj da noge više „ne slušaju“.

Što osoba duže hoda, simptomi mogu postajati izraženiji.

Zbog toga mnogi pacijenti sa spinalnom stenozom opisuju vrlo sličnu situaciju: na početku mogu normalno da hodaju, ali nakon određene udaljenosti moraju da zastanu.

Kod izraženijih promena ta udaljenost vremenom može postajati sve kraća.

Zašto sedenje ili naginjanje napred može smanjiti bol?

Još jedan karakterističan znak jeste olakšanje kada osoba sedne ili se blago nagne napred.

Savijanjem kičme prema napred može se povećati prostor unutar određenih delova kičmenog kanala i smanjiti iritacija nervnih struktura.

Zbog toga se simptomi često smanjuju nakon kratkog odmora u sedećem položaju.

Neke osobe primete i da im je lakše da hodaju dok su blago nagnute napred, na primer kada se oslanjaju na kolica u supermarketu.

Ovaj obrazac - bol pri hodu i stajanju, a olakšanje pri sedenju ili naginjanju napred - predstavlja važan podatak koji lekaru ili terapeutu može pomoći prilikom procene problema.

Simptomi koje ne treba zanemariti kod spinalne stenoze

Kada govorimo o tome koje simptome spinalna stenoza izaziva, važno je naglasiti da ne postoje potpuno isti simptomi kod svih pacijenata.

Najčešće se javljaju postepeno.

Bol u donjem delu leđa

Bol može biti lokalizovan samo u lumbalnom delu, ali se često kombinuje sa simptomima u nogama.

Kod nekih osoba bol u leđima čak nije dominantna tegoba.

Bol u nogama pri hodu

Ovo je jedan od najkarakterističnijih simptoma lumbalne spinalne stenoze.

Bol se može javiti u zadnjici, butinama, listovima ili stopalima, a može zahvatiti jednu ili obe noge.

Trnjenje i utrnulost

Pritisak na nerv može dovesti do promenjenog osećaja u nozi ili stopalu.

Pacijenti ga često opisuju kao:

„mravinjanje“, peckanje, utrnulost ili osećaj da deo noge nije potpuno njihov.

Slabost u nogama

Kada su nervi značajnije pogođeni, može se javiti slabost određenih mišića.

Osoba može imati osećaj nestabilnosti, otežano penjanje uz stepenice ili problem sa određenim pokretima stopala.

Sve kraća mogućnost hodanja

U početku se simptomi možda pojavljuju tek nakon duge šetnje.

Kasnije osoba može primetiti da mora da se odmori nakon 500 metara, zatim nakon 200 metara, a kod ozbiljnijih problema i nakon vrlo kratkog hodanja.

Upravo promena sposobnosti hodanja može biti jedan od najvažnijih pokazatelja koliko tegobe utiču na svakodnevni život.

Šta izaziva suženje kičmenog kanala?

Spinalna stenoza se najčešće razvija postepeno.

Kako starimo, strukture kičmenog stuba prolaze kroz prirodne degenerativne promene. Međutim, kod nekih osoba te promene dovode do značajnijeg smanjenja prostora za nerve.

Najčešći uzroci mogu uključivati:

Degenerativne promene kičme

Promene na pršljenovima i fasetnim zglobovima mogu tokom vremena smanjiti prostor u kičmenom kanalu.

Promene na međupršljenskim diskovima

Diskovi tokom godina mogu gubiti visinu i elastičnost, a ispupčenje diska može dodatno doprineti suženju prostora.

Zbog toga se spinalna stenoza ponekad javlja zajedno sa diskus hernijom ili drugim degenerativnim promenama diskova.

Zadebljanje ligamenata

Ligamenti koji stabilizuju kičmu mogu vremenom postati deblji i zauzeti deo prostora unutar kičmenog kanala.

Koštane promene

Organizam kao odgovor na degenerativne procese može stvarati koštane izraštaje, odnosno osteofite, koji takođe mogu smanjiti prostor za nerve.

Spondilolisteza

Pomeranje jednog pršljena u odnosu na drugi može dodatno suziti kičmeni kanal.

Kod pojedinih osoba postoji i urođeno uži kičmeni kanal, zbog čega simptomi mogu nastati ranije.

Spinalna stenoza ili išijas - u čemu je razlika?

Spinalna stenoza i išijas mogu davati slične simptome.

U oba slučaja može postojati:

• bol u donjem delu leđa,
• bol koji se širi niz nogu,
• peckanje,
• trnjenje,
• utrnulost,
• slabost.

Razlika je u uzroku i često u načinu na koji se simptomi ponašaju.

Kod klasičnog išijasa izazvanog diskus hernijom bol može biti intenzivan i prisutan čak i tokom sedenja, dok se kod lumbalne spinalne stenoze često pojavljuje veoma karakterističan obrazac pogoršanja tokom stajanja i hodanja.

Ipak, samo na osnovu simptoma nije uvek moguće pouzdano razlikovati ova stanja.

Zato je važna stručna procena.

Kako se dijagnostikuje spinalna stenoza?

Dijagnoza se ne postavlja samo na osnovu jednog simptoma ili snimka.

Važno je povezati tegobe koje osoba oseća sa kliničkim pregledom i, kada je potrebno, dijagnostičkim snimanjem.

Lekar može procenjivati:

• mesto i karakter bola,
• koliko dugo osoba može da hoda,
• šta pogoršava simptome,
• šta ih smanjuje,
• snagu mišića,
• reflekse,
• senzibilitet,
• pokretljivost kičme.

Po potrebi se koriste radiološke metode, a magnetna rezonanca može dati detaljan prikaz kičmenog kanala, diskova i nervnih struktura.

Važna napomena: nalaz na magnetnoj rezonanci i intenzitet simptoma nisu uvek proporcionalni.

Kako se leči spinalna stenoza?

Način lečenja zavisi od intenziteta simptoma, neurološkog statusa i uticaja bolesti na svakodnevne aktivnosti.

Kod velikog broja pacijenata najpre se primenjuje konzervativni, odnosno neoperativni pristup.

Cilj je da se:

• smanji bol,
• poboljša pokretljivost,
• ojačaju mišići koji podržavaju kičmu,
• poboljša funkcija nogu,
• produži udaljenost koju pacijent može da pređe bez pojave simptoma,
• omogući što normalnije obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

U zavisnosti od problema, pristup može uključivati fizioterapiju, prilagođene vežbe, promene aktivnosti i druge metode za kontrolu bola.

Potpuno mirovanje uglavnom nije dugoročno rešenje.

Naprotiv, cilj rehabilitacije je da se pronađe nivo aktivnosti koji pacijent može bezbedno da podnese i da se funkcionalna sposobnost postepeno povećava.

Da li fizioterapija može pomoći kod spinalne stenoze?

Kod pacijenata kod kojih ne postoje indikacije za hitno hirurško lečenje, individualno prilagođena terapija može imati važnu ulogu u smanjenju simptoma, poboljšanju pokretljivosti i očuvanju svakodnevne funkcionalnosti.

Međutim, spinalna stenoza nije ista kod svakog pacijenta. Stepen suženja kičmenog kanala, mesto na kojem dolazi do pritiska na nervne strukture, prisustvo bola, trnjenja ili slabosti, kao i način na koji se simptomi menjaju pri hodu, stajanju ili promeni položaja, razlikuju se od osobe do osobe.

Zbog toga nije dovoljno primeniti univerzalni program vežbi ili pokušavati da se problem rešava samo na mestu na kojem se bol trenutno oseća.

Pre početka terapije važno je proceniti:

• šta konkretno izaziva i pojačava simptome,
• koji položaji donose olakšanje, a koji pogoršanje,
• da li postoje znaci iritacije ili pritiska na nerv,
• da li je prisutna slabost određenih mišićnih grupa,
• kakva je pokretljivost lumbalnog dela kičme i karlice,
• u kakvom je stanju okolna muskulatura,
• koliko pacijent može da stoji ili hoda pre pojave simptoma,
• koje aktivnosti želi i treba ponovo da obavlja bez značajnijih tegoba.

Na osnovu takve procene pravi se individualni terapijski pristup.

Žan Vulić terapija kod spinalne stenoze

U okviru Žan Vulić terapije akcenat nije samo na privremenom smanjenju bola, već na proceni mehanizma koji doprinosi nastanku i održavanju simptoma.

Kod spinalne stenoze pacijent često ne oseća tegobe samo u donjem delu leđa. Bol, trnjenje, težina ili slabost mogu biti izraženiji u zadnjici i nogama, naročito tokom dužeg hodanja ili stajanja. Zbog toga je važno posmatrati povezanost kičme, nervnih struktura, mišića i načina na koji se telo kreće.

Žan Vulić terapija se prilagođava konkretnom stanju pacijenta i njegovim simptomima. Cilj terapijskog pristupa može biti smanjenje iritacije nervnih struktura, rasterećenje preopterećenih segmenata kičme, poboljšanje pokretljivosti i stvaranje boljih uslova za normalnije kretanje.

Posebna pažnja posvećuje se tome kako pacijent reaguje na različite položaje i pokrete. Kod osoba sa lumbalnom spinalnom stenozom određeni položaji mogu veoma brzo pojačati simptome, dok drugi mogu doneti značajno olakšanje. Prepoznavanje tih obrazaca omogućava da se terapija preciznije prilagodi pacijentu.

Koliko Žan Vulić terapija može biti efikasna?

Efekat terapije zavisi od više faktora: stepena spinalne stenoze, dužine trajanja simptoma, prisustva neuroloških ispada, opšteg fizičkog stanja pacijenta i toga koliko je funkcija već ograničena.

Kod pacijenata kod kojih nema indikacije za operativno lečenje, cilj Žan Vulić terapije je da se kroz individualni pristup postigne što veće smanjenje tegoba i poboljšanje funkcije.

Kod određenog broja pacijenata poboljšanje se može ogledati kroz:

• smanjenje bola u leđima i nogama,
• smanjenje trnjenja i osećaja težine,
• lakše i sigurnije kretanje,
• duže stajanje bez značajnog pogoršanja simptoma,
• povećanje udaljenosti koju osoba može da pređe bez potrebe za odmorom,
• bolju pokretljivost,
• povratak svakodnevnim aktivnostima koje su prethodno bile ograničene bolom.

Kod spinalne stenoze upravo je funkcionalno poboljšanje veoma važan pokazatelj uspeha terapije. Pacijentu često nije najvažnije samo da intenzitet bola bude manji, već da ponovo može da prošeta, ode u kupovinu, obavlja posao ili duže stoji bez potrebe da stalno pravi pauze.

‍