Cervikalna radikulopatija - simptomi, uzroci i lečenje

Bol koji počinje u vratu, a zatim se širi preko ramena niz ruku, uz trnjenje, peckanje ili slabost šake, može ukazivati na cervikalnu radikulopatiju. U svakodnevnom govoru ovaj problem se često opisuje kao uklješten nerv u vratu, iako je važno utvrditi šta zapravo izaziva iritaciju ili pritisak na nervni koren.

Kod nekih osoba simptomi počinju naglo, dok se kod drugih razvijaju postepeno. Tegobe mogu biti blage i povremene, ali mogu i značajno otežavati rad za računarom, vožnju, spavanje, podizanje predmeta i druge svakodnevne aktivnosti.

Cervikalnu radikulopatiju zato ne treba posmatrati samo kao bol u vratu. Karakteristična je upravo po tome što se simptomi mogu širiti iz vratnog dela kičme prema ramenu, ruci, šaci i prstima.

Šta je cervikalna radikulopatija?

Cervikalna radikulopatija nastaje kada dođe do iritacije ili pritiska na jedan od nervnih korenova koji izlaze iz vratnog dela kičme.

Nervi koji izlaze iz vratne kičme učestvuju u prenošenju senzacija i kontroli određenih mišića ramena, ruku i šaka. Kada je nervni koren nadražen ili komprimovan, simptomi se zato ne moraju osećati samo u vratu.

Bol može da se širi niz ruku, dok se u određenim delovima ruke ili šake mogu javiti utrnulost, trnjenje ili slabost.

Zbog toga se cervikalna radikulopatija često opisuje kao uklještenje nerva u vratu, mada iza simptoma mogu stajati različite promene vratne kičme.

Koji su simptomi cervikalne radikulopatije?

Simptomi zavise od toga koji nervni koren je zahvaćen i koliko je izražena njegova iritacija.

Najčešći simptomi mogu uključivati:

• bol u vratu
• bol koji se širi prema ramenu
• bol koji se spušta niz jednu ruku
• trnjenje ili mravinjanje
• utrnulost šake ili određenih prstiju
• osećaj peckanja ili žarenja
• slabost ruke ili šake
• slabiji stisak šake
• bol oko lopatice
• ograničenu pokretljivost vrata

Za cervikalnu radikulopatiju posebno je karakteristična kombinacija bola, promenjenog osećaja i eventualne mišićne slabosti u regiji koju zahvaćeni nerv snabdeva.

Zato bol u ramenu koji se spušta niz ruku ne mora uvek da znači da je problem isključivo u ramenom zglobu. Kod određenih pacijenata izvor tegoba može biti u vratnoj kičmi.

Zašto bol iz vrata ide u ruku?

Da bismo razumeli ovaj simptom, važno je razumeti odnos vratne kičme i nerava.

Vratnu kičmu čine pršljenovi između kojih se nalaze međupršljenski diskovi. Između pršljenova izlaze nervni korenovi koji se dalje pružaju prema različitim delovima gornjih ekstremiteta.

Ako dođe do iritacije određenog nervnog korena, bol može da prati njegov put.

Zato osoba može osećati problem u ramenu, nadlaktici, podlaktici ili prstima iako se sam uzrok nalazi u vratnom delu kičme.

Kod nekih ljudi dominantan simptom nije čak ni bol, već trnjenje ruku i promenjen osećaj u šaci ili prstima.

Upravo pravac širenja simptoma može biti važan podatak prilikom stručne procene.

Šta uzrokuje cervikalnu radikulopatiju?

Postoji više mogućih razloga zbog kojih nervni koren u vratnoj kičmi može postati iritiran ili pritisnut.

Jedan od čestih uzroka su promene na međupršljenskim diskovima.

Disk se nalazi između dva pršljena i ima važnu ulogu u amortizaciji opterećenja. Kada dođe do njegovog ispupčenja ili hernijacije, promenjeno tkivo može doći u kontakt sa nervnim korenom i izazvati simptome.

Zbog toga diskus hernija vrata može biti jedan od uzroka bola koji se iz vrata širi prema ramenu, ruci i prstima.

Drugi mogući uzrok predstavljaju degenerativne promene vratne kičme. Vremenom može doći do promena na diskovima i zglobovima, kao i stvaranja koštanih promena koje mogu suziti prostor kroz koji nerv izlazi.

Uzrok tegoba zato nije isti kod svake osobe, što je jedan od razloga zbog kojih je važna odgovarajuća procena pre početka terapije.

Cervikalna radikulopatija ili cervikobrahijalni sindrom?

Ova dva termina mogu se pojavljivati kod osoba koje imaju slične simptome, ali nisu potpuno istoznačni.

Cervikobrahijalni sindrom je širi pojam kojim se opisuje kombinacija tegoba u predelu vrata, ramena i ruke.

Cervikalna radikulopatija konkretnije se odnosi na simptome koji nastaju zbog zahvaćenosti nervnog korena u vratnom delu kičme.

Zato osoba može imati bol u vratu i ruci, ali to samo po sebi ne znači automatski da postoji radikulopatija.

Posebno su važni neurološki simptomi kao što su trnjenje, promene senzibiliteta i slabost mišića.

Da li diskus hernija uvek izaziva cervikalnu radikulopatiju?

Ne.

Promena na disku koja se vidi na snimku ne mora automatski izazivati simptome. Važno je da se radiološki nalaz posmatra zajedno sa simptomima i kliničkim pregledom.

Sa druge strane, ako promena na disku iritira odgovarajući nervni koren, mogu se pojaviti bol, trnjenje ili slabost duž ruke.

Zbog toga samo postojanje diskus hernije nije dovoljno da bi se objasnile sve tegobe koje pacijent oseća.

Važno je utvrditi da li se nalaz poklapa sa lokalizacijom i karakterom simptoma.

Da li dugo sedenje može pogoršati simptome?

Dugotrajan rad za računarom često podrazumeva zadržavanje vrata u istom položaju, glavu pomerenu unapred i povećanu napetost mišića vrata i ramenog pojasa.

Kod osoba koje već imaju određene promene vratne kičme, pojedini položaji ili aktivnosti mogu provocirati ili pojačavati simptome.

To ne znači da je loše držanje jedini uzrok cervikalne radikulopatije.

Ipak, način rada i svakodnevne navike mogu uticati na opterećenje vratnog dela, zbog čega se u okviru tretmana često razmatraju i ergonomija, fizička aktivnost i način izvođenja ponavljajućih pokreta.

Kada se uz ovakve navike pojavljuju i bol u vratu i ramenima, potrebno je sagledati vrat, rameni pojas i neurološke simptome kao celinu.

Kako se postavlja dijagnoza cervikalne radikulopatije?

Procena obično počinje razgovorom o simptomima i fizičkim pregledom.

Važno je utvrditi:

• gde bol počinje
• kojim putem se širi
• koji prsti trnu
• da li postoji slabost
• da li su se promenili refleksi
• koji pokreti vrata provociraju tegobe

Tokom pregleda mogu se procenjivati pokretljivost vrata, mišićna snaga, senzibilitet i refleksi.

U zavisnosti od simptoma i nalaza, lekar može preporučiti dodatnu dijagnostiku. Magnetna rezonanca može prikazati međupršljenske diskove, nervne strukture i druge promene, dok se u određenim situacijama može koristiti i elektromiografija (EMG) kako bi se procenila funkcija nerava i mišića.

Važno je naglasiti da snimak sam za sebe nije dijagnoza. Rezultat snimanja treba povezati sa simptomima i nalazom pregleda.

Kako se leči cervikalna radikulopatija?

Lečenje zavisi od uzroka, intenziteta tegoba, trajanja simptoma i toga da li postoji neurološki deficit.

Kod velikog broja pacijenata prvo se razmatra konzervativno lečenje.

Pristup može uključivati prilagođavanje aktivnosti koje provociraju simptome, fizikalnu terapiju, individualno određene vežbe, rad na pokretljivosti i stabilnosti vratnog i ramenog pojasa i postepeni povratak svakodnevnim aktivnostima.

Cilj nije samo privremeno umanjiti bol, već poboljšati funkciju i smanjiti faktore koji provociraju simptome.

Ako je cervikalna radikulopatija povezana sa promenom na disku, pristup zavisi od težine simptoma. U određenim situacijama moguće je lečenje diskus hernije, dok se kod ozbiljnijih ili progresivnih neuroloških problema procenjuju i druge mogućnosti lečenja.

Kada bol i trnjenje zahtevaju pregled?

Bol koji se povremeno pojavi nakon dužeg sedenja ne mora automatski značiti ozbiljan problem.

Međutim, stručnu procenu je posebno važno potražiti ako se bol iz vrata stalno širi niz ruku, ako trnjenje traje ili se pogoršava ili ako primećujete slabost ruke i šake.

Posebnu pažnju zahtevaju simptomi kao što su progresivan gubitak snage, problemi sa finim pokretima šake, problemi sa ravnotežom ili hodom i naglo pogoršanje neuroloških tegoba.

U takvim situacijama ne treba pokušavati samostalno postavljati dijagnozu samo na osnovu mesta na kojem se oseća bol.

Žan Vulić terapija kod cervikalne radikulopatije

Kod bola koji se iz vrata širi prema ramenu i ruci važno je najpre sagledati zbog čega se simptomi pojavljuju.

U okviru Žan Vulić terapije pristup se prilagođava tegobama i stanju pacijenta, uz procenu vratnog dela kičme, ramenog pojasa i povezanih struktura.

Kod pacijenata kod kojih je konzervativna terapija odgovarajuća, cilj tretmana je smanjenje tegoba, poboljšanje pokretljivosti i funkcije i postepeni povratak normalnim svakodnevnim aktivnostima.

Ako imate bol u vratu koji se širi u ruku, trnjenje prstiju, peckanje ili osećaj slabosti u ruci, važno je utvrditi uzrok simptoma i na osnovu toga odabrati odgovarajući plan terapije.

‍