Nesanica - uzrok i lek

‍Nesanica (lat. insomnia) predstavlja jedan od najčešćih poremećaja spavanja među ljudima širom sveta. Karakterišu je poteškoće u uspavljivanju, održavanje sna ili lošim kvalitetom sna uprkos odgovarajućim uslovima za spavanje, što može značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje pojedinca.

Ova stanja mogu biti kratkotrajna (akutna nesanica) ili dugotrajna (hronična nesanica), i često su povezana sa raznim psihološkim, fizičkim, ili eksternim faktorima.

Hronična nesanica može imati značajne posledice na fizičko i mentalno zdravlje pojedinca. Ne samo da dovodi do nedostatka sna i umora, već je povezana sa brojnim zdravstvenim problemima kao što su depresija, anksioznost, Alchajmerova bolest i dijabetes tipa 2.

Pored toga, hronična neispavanost slabi imuni sistem, povećava sklonost prehladama, virusima i infekcijama, uzrokuje loše raspoloženje, glavobolje, iscrpljenost i razdražljivost.

‍Inovativna Žan Vulić terapija pomaže u rešavanju problema nesanice. Ova metoda koristi aparat sa odgovarajućom frekvencijom koji se primenjuje na određene tačke na telu, stimulišući prirodne procese opuštanja i obnavljanja normalnog ciklusa spavanja.

Koji su uzroci nesanice?

Uzroci nesanice mogu biti različiti i često uključuju kako fizičke tako i psihološke faktore.

Najčešći uzroci nesanice obuhvataju:

• Stres: Stresna događanja u životu najčešće dovode do nesanice. Zabrinutost zbog posla, škole, zdravlja ili porodice može učiniti vaš um previše aktivnim tokom noći, što može ometati spavanje.
• Anksioznost: Svakodnevna napetost, kao i anksiozni poremećaji, mogu prouzrokovati nesanicu. Preokupiranost mislima često može sprečiti osobu da zaspi ili se održava budnom tokom noći.
• Korišćenje psihoaktivnih supstanci: Upotreba kofeina, nikotina, alkohola, marihuane, kao i nekih lekova može negativno uticati na kvalitet sna i dovesti do nesanice.

Svaki od ovih uzroka može samostalno ili u kombinaciji sa ostalim faktorima dovesti do nastanka ili pogoršanja problema sa spavanjem.

Nesanica i faktori rizika

Postoje brojni faktori rizika koji mogu povećati mogućnost pojave nesanice:

• Godine: Starije osobe često imaju problema sa spavanjem. Sa godinama se menja obrazac spavanja, skraćuje se duboki san, povećava se učestalost buđenja tokom noći.
• Pol: Istraživanja pokazuju da su žene sklonije nesanici nego muškarci. To može biti povezano sa menstrualnim ciklusom, trudnoćom, menopauzom, kao i većom predispozicijom za razvoj depresije i anksioznosti, koje su takođe vezane za probleme sa spavanjem.
• Stres: Hronični stres i izloženost stresnim događajima mogu dovesti do nesanice. Osobe koje su pod čestim stresom na poslu ili u ličnom životu imaju veći rizik od nesanice.
• Promene u radnom okruženju ili životnom ritmu: Rad u smenama, česta putovanja (posebno preko više vremenskih zona), ili bilo koja druga promena može povećati rizik od nesanice.
• Psihološki poremećaji: Problemi kao što su depresija, anksioznost, bipolarni poremećaj, itd., često su praćeni nesanicom kao simptomom.
• Loše navike spavanja: Nedostatak redovne rutine spavanja, spavanje u neprijatnom ili bučnom okruženju, korišćenje ekrana mobilnih uređaja neposredno pre spavanja, i konzumacija stimulansa mogu dovesti do nesanice.
• Određena medicinska stanja: Hronična bol, astma, dijabetes, neurološka stanja, itd., kao i neki lekovi koji se koriste za lečenje ovih stanja, mogu uzrokovati nesanicu.

Koliko sna nam je potrebno?

Preporučena količina sna varira zavisno od starosti osobe. Američka Nacionalna fondacija za spavanje (National Sleep Foundation) i mnoge druge zdravstvene organizacije objavile su opšte smernice koje mogu pomoći ljudima da odrede koliko sna im je potrebno.

Uzmite u obzir da osim godina starosti, individualne potrebe za snom takođe mogu varirati zavisno od raznih faktora kao što su zdravstveno stanje, način života, kvalitet sna, i druge obaveze.

Evo opštih smernica za različite starosne grupe:

• Novorođenčad (0-3 meseca): 14 do 17 sati dnevno;
• Odojčad (4-11 meseci): 12 do 15 sati dnevno;
• Mala deca (1-2 godine): 11 do 14 sati dnevno;
• Predškolska deca (3-5 godina): 10 do 13 sati dnevno;
• Školska deca (6-13 godina): 9 do 11 sati dnevno;
• Tinejdžeri (14-17 godina): 8 do 10 sati dnevno;
• Mladi (18-25 godina): 7 do 9 sati dnevno;
• Odrasli (26-64 godine): 7 do 9 sati dnevno;
• Stariji (65 i više): 7 do 8 sati dnevno.

Važno je napomenuti da nekima može biti potrebno više ili manje sna od navedenih preporuka kako bi se osećali odmorni.

Način da se utvrdi optimalno trajanje sna za vas lično je da pratite kako se osećate i kako funkcionišete tokom dana sa različitim količinama sna.

Ako se redovno budite osećajući se odmorno i imate dovoljno energije tokom dana, to je dobar pokazatelj da dobijate pravu količinu sna koja vam je potrebna.

Kako se dijagnostikuje nesanica?

Dijagnostikovanje nesanice obično se vrši na osnovu detaljne medicinske anamneze i istorije spavanja pacijenta. Lekari mogu postaviti pitanja o vašim rutinama spavanja, vremenu koje provodite u krevetu, lekovima koje uzimate, kao i o vašim dnevnim navikama i mentalnom zdravlju.

Koliko nesanica može biti ozbiljan problem?

Nesanica može biti ozbiljan problem i snažno uticati na kvalitet života osobe. Iako povremena nesanica možda neće imati dugoročne posledice na zdravlje, hronična nesanica može dovesti do niza ozbiljnih zdravstvenih problema i smanjenog kvaliteta života.

Evo nekoliko razloga zašto je nesanica ozbiljan problem:

1. Smanjenje kognitivnih sposobnosti: Nedostatak sna može otežati koncentraciju, donošenje odluka i učenje. Sa vremenom to može uticati na radni učinak i svakodnevne aktivnosti.
2. Emocionalni problemi: Osobe koje pate od nesanice češće doživljavaju simptome depresije, anksioznosti i iritabilnosti. Poremećaji raspoloženja mogu se pogoršati zbog lošeg kvaliteta sna.
3. Smanjenje fizičkog zdravlja: Hronična nesanica može povećati rizik od razvoja raznih zdravstvenih problema, uključujući srčane bolesti, dijabetes, visok krvni pritisak i gojaznost.
4. Rizik od nesreća: Nedostatak sna može smanjiti reakcijsko vreme i povećati rizik od nesreća, uključujući one u saobraćaju.
5. Imunološka funkcija: Spavanje jača imunološki sistem. Nedostatak sna može oslabiti imunološki sistem, čineći osobu sklonijom infekcijama.
6. Dugoročni efekat: Hronična nesanica može trajno uticati na zdravlje i kvalitet života, povećavajući potrebu za medicinskom negom i lekovima.

Zbog svega navedenog, važno je shvatiti ozbiljnost nesanice i pravovremeno potražiti pomoć ukoliko su problemi sa spavanjem konstantni i imaju značajan uticaj na dnevni život. Lečenje nesanice uključuje kombinaciju promena životnih navika, psihološke podrške i po potrebi medicinski tretman.

Nesanica kod starijih osoba

Nesanica kod starijih osoba je čest problem. Promene povezane sa starenjem, kao što su promene u obrascima spavanja, zdravstvena stanja i uzimanje određenih lekova, mogu dovesti do problema sa snom.

Sa starenjem, ciklusi dubokog sna postaju kraći, a spavanje manje duboko. Takođe, stariji ljudi često imaju napredniji cirkadijalni ritam, što znači da odlaze na spavanje rano i buđenje im se događa ranije ujutro.

Uslovi kao što su artritis, astma, dijabetes, bolesti srca, sleep apneja, refluks kiseline, Alzheimerova i Parkinsonova bolest mogu otežati spavanje.

Depresija, anksioznost i stres se često javljaju kod starijih ljudi i mogu negativno uticati na san.

Neki lekovi koji se koriste u lečenju hroničnih bolesti mogu uticati na san. Ukoliko sumnjate da lekovi koje koristite utiču na vaš san, razgovarajte sa svojim lekarom.

Smanjenje fizičke aktivnosti kod starijih osoba takođe može dovesti do teškoća u snu.

Često noćno mokrenje može narušiti san.

Prevencija i prilagođavanje životnog stila mogu pomoći starijim osobama da bolje spavaju.
Ako je nesanica postala hroničan problem, važno je obratiti se lekaru.

Prirodni preparati kao pomoć kod nesanice

Upotreba prirodnih preparata može biti veoma korisna za poboljšanje kvaliteta sna, posebno kod starijih osoba. Biljke kao što su kamilica, matičnjak (melisa), valerijana, pasiflora i glog poznate su po svojim sedativnim svojstvima koja mogu pomoći u opuštanju i poboljšanju sna.

Evo nekoliko saveta za njihovu upotrebu:

Kamilica: Jedan od najpoznatijih čajeva za opuštanje, kamilica može pomoći u smirivanju nervnog sistema i olakšavanju tranzicije u san.

‍Matičnjak (Melisa): Poznat po svojim umirujućim efektima, matičnjak može biti koristan kod anksioznosti i nesanice.

‍Valerijana: Koristi se kao prirodni "sedativ" u lečenju nesanice i anksioznosti, valerijanski korijen je jedan od najistraživanijih biljaka za podršku spavanju.

‍Pasiflora: Često se koristi za smanjenje simptoma anksioznosti i poboljšanje kvaliteta sna.

‍Glog: Osim što je koristan za srce, glog može pomoći i u poboljšanju sna zbog svojih umirujućih svojstava.

Saveti za korišćenje

Piće pripremite jedan do dva sata pre spavanja kako bi se smanjio rizik od noćnog buđenja zbog potrebe za odlaskom u toalet.

Uvek počnite sa manjom dozom kako biste videli kako vaše telo reaguje pre nego što povećate količinu.

Konsultujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom pre upotrebe, naročito ako već uzimate druge lekove, imate hronične zdravstvene probleme, ili ako ste trudni ili dojite.

Na tržištu su dostupne i gotove formulacije u obliku kapi ili tableta koje sadrže ekstrakte ovih biljaka. One mogu biti praktične za upotrebu i često su dozirane tako da obezbede optimalnu količinu aktivnih sastojaka.

Iako su ovi prirodni preparati generalno sigurni za upotrebu, važno je imati na umu da i prirodni suplementi mogu imati interakcije sa lekovima i izazvati neželjene efekte. Uvek je najbolje konsultovati se sa stručnom osobom pre početka bilo kakve nove terapije, posebno ako se već nalazite na nekom lečenju ili imate zdravstvenih problema.

Kako lečiti nesanicu?

Lečenje nesanice može uključivati kako promene u načinu života, tako i medicinske intervencije.

Promene u ponašanju i životnom stilu za borbu protiv nesanice

Sledite dobru higijenu spavanja:

• Budite se i idite u krevet u isto vreme svakog dana, čak i vikendom.
• Pobrinite se da vaše okruženje za spavanje bude udobno, tiho i tamno.
• Koristite krevet samo za spavanje i seks, izbegavajući rad i gledanje televizije u njemu.

Rutina pre spavanja:

• Implementirajte opuštajuće aktivnosti pre spavanja, kao što su čitanje, meditacija, ili tople kupke.
• Izbegavajte elektronske uređaje barem sat vremena pre spavanja.
• Pokušajte sa laganom muzikom ili zvucima prirode koji mogu pomoći da zaspite.

Fizička aktivnost:

• Bavite se redovnom fizičkom aktivnošću, ali izbegavajte vežbanje neposredno pre spavanja.

Ishrana:

• Izbegavajte hranu i pića koja sadrže kofein barem nekoliko sati pre spavanja.
• Izbegavajte alkohol i teške obroke pred spavanje.

Opuštajuće tehnike:

• Pokušajte sa tehnikama dubokog disanja, progresivne mišićne relaksacije ili blage joge da biste smanjili stres.

Medicinski tretmani za nesanicu

Kognitivno-bihevioralna terapija za nesanicu (CBT-I):

• Ovaj oblik terapije pomaže u identifikaciji i promeni misli i ponašanja koja ometaju spavanje. CBT-I se smatra zlatnim standardom za lečenje nesanice.

Lekovi:

• Lekovi na recept, uključujući hipnotike, mogu se koristiti u kratkom roku pod nadzorom lekara.
• OTC lekovi za spavanje mogu pomoći nekim ljudima, ali često nisu namenjeni dugotrajnoj upotrebi.
• Prirodni suplementi kao što su melatonin ili valerijana mogu biti korisni za neke, ali se trebaju koristiti oprezno i najbolje je konsultovati se sa lekarom pre njihovog uzimanja.

Ako primenjivanje promena u načinu života i ponašanju ne donosi poboljšanja ili se nesanica nastavlja, važno je da potražite dalju medicinsku pomoć. Lekar može preporučiti dodatne testove, terapije, ili možda uputiti specijalisti za poremećaje spavanja kako bi se postavila tačna dijagnoza i razvio odgovarajući tretman.

‍Žan Vulić tarepija predstavlja inovativan pristup u rešavanju problema sa snom, koristeći metodu koja stimuliše prirodne mehanizme tela za opuštanje i regeneraciju.

Ako imate problema sa nesanicom i tražite efikasno i prirodno rešenje, Žan Vulić terapija može vam pomoći da povratite zdrav i miran san bez upotrebe medikamenata.

Uz pomoć aparata sa odgovarajućom frekvencijom, odnosno impulsom, koji nanosimo na određeni deo tela razbijamo spazam u tkivu, i tako prokrvljujemo i razbuđujemo nerve, nakon čega se mišićima vraća pokretljivost.

Žan Vulić terapija je inovativna terapija za izlečenje od skoro svake vrste bola, osmišljena od strane višeg fizioterapeuta Žana Vulića.

Žan Vulić terapija je skoro pa bezbolna terapija, u okviru koje se laser sa određenom frenkvencijom nanosi na bolno mesto, ili tkiva koja su povezana sa bolom. Laser se na tkivima ili bolnim tačkama zadržava nekoliko sekundi, a celokupna terapija traje svega nekoliko minuta.

Zdravo! Ja sam Žan, viši fizioterapeut i svoj život sam posvetio istraživanju otklanjanja bola.

Nakon što sam se u mladosti kroz izazovne treninge upoznao sa bolom, neko vreme sam tražio najbolji način za njegovo saniranje.

Međutim, nisam našao odgovarajuće rešenje, budući da mi je rečeno da treća opcija, osim injekcija i medikamenata ne postoji. Ali ja sam znao, a i osećao, da ovo naše moćno telo negde u sebi krije odgovor i rešenje za svaki bol, zasukao sam rukave i krenuo u istraživanje.

Nakon nekog vremena otkrio sam Žan Vulić terapiju, a onda i aparat, uz pomoć kojih sam počeo da lečim ljude na prirodan način.

Vrlo brzo sam shvatio i sebi potvrdio da su najsrećniji oni ljudi koje napusti veliki ili konstantan bol.