Diskopatija i Polidiskopatija

U vremenu kada brzina postaje norma, a sedenje gotovo prirodno stanje modernog čoveka, problemi sa kičmom postaju sve češći saputnici u svakodnevici
Diskopatija i njen prošireni oblik - polidiskopatija - nisu više pojmovi rezervisani za starije osobe. Oni danas podjednako pogađaju i mlade, zaposlene ljude, sportiste, pa čak i adolescente.
Iza ovih naizgled komplikovanih termina kriju se složeni procesi koji utiču na kvalitet života, ali i mogućnosti za oporavak - ukoliko se na vreme prepoznaju.Uz pravilan pristup i inovativne metode poput Žan Vulić terapije, moguće je značajno poboljšati stanje kičme, smanjiti tegobe i povratiti kontrolu nad kvalitetom života.

ŠTA JE DISKOPATIJA, A ŠTA POLIDISKOPATIJA?

Diskopatija, u osnovi, označava degenerativne promene na jednom međupršljenskom disku. Ti diskovi, nalik gumenim jastučićima, nalaze se između pršljenova i služe kao prirodni amortizeri kičme. Kada se, usled raznih faktora, njihov sastav promeni, bilo zbog gubitka vode, pucanja omotača ili istanjivanja jezgra, disk gubi svoju elastičnost, što može dovesti do bolova, upala, ukočenosti i pritiska na nerve. Ove promene najčešće se dešavaju u vratnom i lumbalnom delu kičme, jer su ti delovi najopterećeniji.
S obzirom na to da telo funkcioniše kao celina, promene na jednom mestu retko ostaju izolovane. Vremenom, ukoliko se ne leči ili se nastavi sa lošim navikama, diskopatija može zahvatiti više diskova, tada govorimo o polidiskopatiji. Ova dijagnoza ukazuje na sistemsku degeneraciju, pri čemu više segmenata kičme pokazuje znake istrošenosti.
To nije samo fizički problem; polidiskopatija utiče i na psihu, jer hronični bol i ograničena pokretljivost utiču na raspoloženje, san, pa čak i odnose s ljudima.

KO SU NAJČEŠĆE „METE“ DISKOPATIJE?

Iako se diskopatija tradicionalno vezivala za stariju populaciju, današnji način života proširio je njen domet na znatno širi krug ljudi. Sve češće se javlja kod osoba koje, na prvi pogled, ne bi bile „rizična grupa“, mladih ljudi, zaposlenih u kancelarijama, pa čak i tinejdžera.
Glavni razlog leži u modernim navikama koje opterećuju kičmu na suptilne, ali dugoročno veoma štetne načine. Dugotrajno sedenje, naročito u nepravilnom položaju, smanjen nivo fizičke aktivnosti, loša ergonomija radnog prostora, neadekvatan san (na lošem dušeku), stres i prekomerna težina, sve to stvara uslove u kojima međupršljenski diskovi polako gube elastičnost i počinju da propadaju.
Zanimljivo je da se diskopatija često sreće i kod sportista, posebno onih koji se bave sportovima sa visokim opterećenjem kičme, kao što su dizanje tegova, trčanje po tvrdoj podlozi, tenis ili fudbal. Kod njih je problem često pretreniranost ili nepravilna tehnika izvođenja vežbi, što dovodi do ubrzane degeneracije diskova.

Dakle, među najčešćim „metama“ diskopatije danas se nalaze:

• osobe koje dugo sede (IT sektor, administracija, studenti),
• osobe koje nepravilno podižu teret ili imaju ponavljajuće fizičko opterećenje,
• sportisti i rekreativci bez adekvatnog oporavka,
• gojazne osobe,
• ljudi pod hroničnim stresom (jer napetost mišića dodatno pritiska kičmu),
• pa čak i deca i tinejdžeri koji većinu dana provode sedeći uz telefon, kompjuter ili u školskoj klupi.

Diskopatija, nije „staračka boljka“, već rezultat načina života koji zanemaruje pokret, pravilno držanje i brigu o osnovi našeg tela, kičmenom stubu.

UZROCI, SIMPTOMI I SAVETI ZA LEČENJE DISKOPATIJE I POLIDISKOPATIJE

Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste što simptomi ne moraju odmah ukazivati na pravi problem. Bol se može javljati u vratu, ali i šetati niz ruku ili leđa, kao što se bolovi u donjem delu leđa mogu reflektovati na noge. Ljudi često ne prepoznaju da se uzrok nalazi u degeneraciji diskova, pa posežu za brzim rešenjima, analgeticima ili masažama. Međutim, bez detaljne dijagnostike, posebno snimanja magnetnom rezonancom, teško je sa sigurnošću reći o kojoj se fazi oštećenja radi.
Uzroci ovih stanja nisu uvek očigledni, ali se najčešće vezuju za dugotrajno sedenje, nepravilan položaj tela, prekomernu telesnu težinu i fizički napor bez odgovarajuće pripreme. Sve to vremenom dovodi do mikropovreda koje se talože. Genetika takođe igra ulogu, ako u porodici postoje slični problemi, veće su šanse da će se javiti ranije. Ipak, stil života ostaje ključni okidač.
‍Kada se jednom javi, diskopatija ne mora značiti kraj aktivnosti niti život u bolu. Telo poseduje izvanredne mehanizme regeneracije, ali im je potrebna podrška. Fizička terapija, posebno vežbe istezanja i jačanja mišića koji stabilizuju kičmu, može usporiti ili čak delimično preokrenuti proces. Podjednako je važno naučiti kako pravilno sesti, ustati, podići teret, stvari koje često činimo automatski, a koje uveliko utiču na zdravlje leđa.
‍Kod polidiskopatije, oporavak zahteva još veću posvećenost. Tretmani uključuju kombinaciju fizikalne terapije, promena navika, eventualno lekova, a ponekad i operacije, ako je pritisak na nerve ozbiljan i dovodi do gubitka funkcije. Ali i tada, fokus nije samo na uklanjanju simptoma, već na vraćanju kvaliteta života.
‍Možda najvažnija poruka jeste da se ni diskopatija ni polidiskopatija ne događaju „preko noći“. To su usporeni procesi, a upravo ta sporost može biti prednost, daje nam vreme da ih prepoznamo i reagujemo. Bol koji traje danima nije slučajan, utrnulost koja se ponavlja ima svoj uzrok. Telo šalje signale, a na nama je da ih čujemo.
U svetu u kojem se od nas traži da budemo brzi, efikasni i stalno dostupni, možda je upravo diskopatija podsetnik da je zdravlje oslonac svakog uspeha. I da je briga o kičmi - briga o sebi.

KAKO PREPOZNATI SIMPTOME NA VREME?

Diskopatija ne mora uvek davati jasne signale. Nekad su to samo povremeni bolovi u donjem delu leđa, napetost u vratu, trnci u rukama ili osećaj „teških“ nogu. Kod polidiskopatije, simptomi su najčešće izraženiji, mogu uključivati ograničenje pokreta, hroničan bol koji se pojačava s vremenom, pa čak i smetnje pri hodu.
Ono što je važno znati jeste da se dijagnoza ne postavlja samo na osnovu simptoma. Neophodna je precizna dijagnostika, prvenstveno magnetna rezonanca, koja otkriva u kakvom su stanju diskovi, ima li pritiska na nerve i koliko su promene uznapredovale.

KADA JE VAŽNO JAVITI SE LEKARU?

Povremeni bol u leđima ili vratu mnogi ignorišu, pripisujući ga umoru, stresu ili lošem položaju u snu. I dok takvi simptomi zaista mogu biti bezazleni, postoje situacije kada bol nije samo posledica „napornog dana“, već signal da se u kičmi dešavaju ozbiljne promene.

Lekaru se treba obavezno obratiti u sledećim slučajevima:

• Bol traje duže od nekoliko dana i ne smanjuje se ni u stanju mirovanja.
• Bol se širi - posebno ako se spušta niz ruku ili nogu, što može ukazivati na pritisak na nerve.
• Javlja se trnjenje, mravinjanje ili gubitak osećaja u udovima.
• Slabost u rukama ili nogama, otežano hodanje, osećaj „povlačenja“ noge.
• Ograničena pokretljivost vrata, leđa ili kukova, uz osećaj ukočenosti.
• Bol vas budi iz sna ili se pogoršava noću, bez obzira na položaj.
• Ako ste imali povredu (pad, udarac u leđa) i bol se javio nakon toga.
• Ako uz bol postoje i dodatni simptomi kao što su povišena temperatura, gubitak težine, slab apetit, što može ukazivati na dublje zdravstvene probleme.

Posebno je važno reagovati ako se radi o osobama koje već imaju dijagnozu diskopatije, a primete pogoršanje simptoma ili pojavu novih. Što se ranije započne dijagnostika i terapija, veće su šanse da se izbegnu komplikacije i operativni zahvati.
Ne čekajte da bol postane nepodnošljiv već slušajte svoje telo. Diskopatija i polidiskopatija često tiho napreduju, ali blagovremen pregled kod fizijatra, neurologa ili ortopeda može značiti razliku između privremenog problema i hroničnog stanja.

MOŽE LI SE DISKOPATIJA IZLEČITI?

Iako se degenerativne promene na diskovima ne mogu potpuno „izbrisati“, moguće je značajno ublažiti simptome i usporiti ili zaustaviti dalje propadanje. Ključ je u pravovremenom reagovanju.
Lečenje se u većini slučajeva oslanja na kombinaciju fizikalne terapije, specijalnih vežbi, manualne terapije, i možda najvažnije, promene životnih navika. U nekim slučajevima, koristi se medikamentozna terapija, a vrlo retko i operacija, ukoliko dođe do ozbiljnog neurološkog oštećenja.
Kod polidiskopatije, tretman zahteva duži pristup i veću disciplinu, ali rezultati su često ohrabrujući, posebno kada pacijent aktivno učestvuje u procesu.

ŠTA MOŽETE UČINITI VEĆ DANAS?

Prvi korak je - oslušnuti svoje telo. Bol nije neprijatelj, već poruka. Ako vas leđa „podsećaju“ svaki dan da nešto nije u redu, poslušajte ih. Počnite sa malim promenama: više šetajte, istežite se, naučite pravilno da sedite i dižete teret, radite vežbe koje jačaju mišiće oko kičme.
I najvažnije - potražite stručni savet. Diskopatija i polidiskopatija ne znače kraj slobodnog kretanja. Naprotiv, u mnogim slučajevima, mogu biti povod za promenu načina života nabolje.
Jer zdravlje kičme, jeste zdravlje celog tela.
Diskopatija i polidiskopatija zahtevaju ozbiljan pristup, a Žan Vulić terapija predstavlja efikasno i moderno rešenje koje pomaže u ublažavanju bolova i obnovi kičmenog stuba.
Zakažite prvi pregled i terapiju!

Žan Vulić terapija dokazano efikasna za lečenje diskus hernije bez operacije

Umorni ste od konstantnog bola u leđima? Plašite se da bi se situacija sa vašim zdravljem mogla pogoršati, što bi vas, ne daj bože, dovelo do operacionog stola? Po svaku cenu ste spremni da zalečite diskuse u predelu vaših leđa koji izazivaju taj bol? Dobro došli na mesto gde počinje vaš život bez bola.
‍Diskus hernija je bolest diskusa. Najčešće nastaje usled degenerativnih promena, a ponekad i kao rezultat traume (udarca). Tokom trajanja bolesti može doći do protruzije bilo kog diska, međutim, neki od njih su češće zastupljeni, kao što je diskus hernija lumbalnog dela kičme. Simptomi su: bol u predelu leđa; bol u vratu; bol u mišićima; bol u grudima; bol u donjem delu leđa. Takođe, fizička aktivnost je često otežana, a mogu da se jave i glavobolje, vrtoglavice, kao i utrnulost ruku.
Osim u retkim, retkim slučajevima diskus hernije, koji zahtevaju operaciju, Žan Vulić terapija vas može dovesti do potpunog izlečenja od ove bolesti. Nakon 10 tretmana, možete očekivati oporavak vaših tkiva, nerava i mišića, što će učiniti da se povređeni diskusi vrate u svoje nekadašnje stanje i prvobitni položaj, a vas vratiti u život bez bola.

Uz pomoć aparata sa odgovarajućom frekvencijom, odnosno impulsom, koji nanosimo na određeni deo tela razbijamo spazam u tkivu, i tako prokrvljujemo i razbuđujemo nerve, nakon čega se mišićima vraća pokretljivost.

Žan Vulić terapija je inovativna terapija za izlečenje od skoro svake vrste bola, osmišljena od strane višeg fizioterapeuta Žana Vulića.

Žan Vulić terapija je skoro pa bezbolna terapija, u okviru koje se laser sa određenom frenkvencijom nanosi na bolno mesto, ili tkiva koja su povezana sa bolom. Laser se na tkivima ili bolnim tačkama zadržava nekoliko sekundi, a celokupna terapija traje svega nekoliko minuta.

Zdravo! Ja sam Žan, viši fizioterapeut i svoj život sam posvetio istraživanju otklanjanja bola.
Nakon što sam se u mladosti kroz izazovne treninge upoznao sa bolom, neko vreme sam tražio najbolji način za njegovo saniranje.
Međutim, nisam našao odgovarajuće rešenje, budući da mi je rečeno da treća opcija, osim injekcija i medikamenata ne postoji. Ali ja sam znao, a i osećao, da ovo naše moćno telo negde u sebi krije odgovor i rešenje za svaki bol, zasukao sam rukave i krenuo u istraživanje.

Nakon nekog vremena otkrio sam Žan Vulić terapiju, a onda i aparat, uz pomoć kojih sam počeo da lečim ljude na prirodan način.
Vrlo brzo sam shvatio i sebi potvrdio da su najsrećniji oni ljudi koje napusti veliki ili konstantan bol.